Zemunski glasnik

226

ее у први мах Бауер, и тек је Мајер Амшел узео име Ротшилд, вал>да по кући оца свога, која више непостоји. О старом Амшелу Мојсеју знасе само толико, да је свога сина шиљар банкерима по варошн с кесом с новцима, да их даје за старе новце. Отац није мислио сина свога дати на трговину, него је имао већу мету пред очима. Хтео га је дати да закон тумачи, т. ј. да буде рабинер, али Мајер Амшел буде трговац и веома распространи круг радњни својој. Био је поштен, па је задобио свачије повереље. Наскоро оснује он банку, која је опште гговерење уживала. Поверење је то расло све већма , и то му је послужило , теје ступио у трговачки савез с Вилхелмом IX. ланграфом Хесенским (од г. 1805. курфиршт Вилхелм I. од Хесен-Касла). Та је околност прави узрок, да је Ротшилдова кућа данас прва сила новчана. Познато је, како некима кнезовИма немачким у прошломе веку не беше ни мало безј . частно којекакве срамне послове радити, а наиме трговати с људима. Поданике своје давали су они за добру плату страним силама као вајнике, и ПЈта више, и иродавали су их, и тако су пунили њихове кесе, што често празне бејаху. Таким кнежевским послом највише се кориетио и највише се може њиме поносити Фридрих П. ландграФ Хесенски, који је Инглеској 16.992 момка дао, да покори северну Аме]>ику, а за то је добио само 22 милиона талира. Није дакле чудо, што је своме наследпику Вилхелму IX. оставио приватно добро у вредности од 30—36 милиона талира, тако да су му наследника његова за пајбогатија кнеза у оно време држали. И среством тих хеских милиона постала је ротшилдова кућа шемга велика сила у Европи. Мајер Амшел Ротшилд имао је пет синова: Анзелма Мајера (р. 1773) Оаломона (р. 1774) Натан, Карл Мајер (1788) и Јакоба или Јамеса (р. 1792.). Кад _је отацумро, примио је најстарији син управу Франкфуртске куће. По вољи покојниковој одавде почињу све радње њихове заједнички, и у случају, да двосгруке радње буде, онет има нраво најстарији да надгледа, Трећи син основао је инглеску, други бечку, а заједно с најмлађим братом париску радњу. Четврти је отворио радњу у Иеапул.у. Барон Анзелм умро је 1855. г. Најсјајније место мефу синовима Мајера Анзелма Ротшилда заузима

без сумње треки т.ј, Натан. 0 њему ћемо још коју у кратко прословити. Одушевљен лсиво.м же.вом својом, да нанрави себи у свету пута т. ј. новаца, оставио је Натан свој завичај још у раној младосш у 22. г. својој, и отворио је у Манчестру малу банкерску радњу и издавао је новаца у зајам. Он је отишао из Фракфурта са нешто мало више од хиљаду Форинти, и с тим новцима почео је радити. Сретне околности послужише га и после пет година пресели се он у Лондон са имањем од 200.000 Фунти стерлинга, где му радња тако ојача и чувена постане да му је Леви баронет Којен, јеврејски ритски магнат, своју ћерку дао. Поље његове праве радње беше шнекулација у јавним Фондовима, са којих је помоћу, бистрине ума и лукавства свога, до грдних сума новаца дошао. Да би што брже извешћа добијао, дао је он голубове научити, да писма носе, а уједно органисао је чету агената, који су морали за војском на континенту ићи и сваки дан, а ако је потребно било и свакога сахата извешћа о најважнијим догађајима, иокретима, нобедама или поразима ши.вати и ту у особитим знацима, које су они изученом голубу под крило скривали. Од то доба летели су његови курири на све стране, а агенти му односише и доносише новце нлЈпречим путем између обале Немачке, Француске и Инглеске. Највећу бербу имао је, које је његов дух провидео, кад се Јвурбопи у Француску вратише. НегоЈе прикупљање плода споро ишло. Наполеон се врати с острва Елбе, и нови немири новукоше Натана натраг на континент. Уа оних сто дана оде у Белгију, на само бојиште, иридј )улсив се војсци Велинтоновој. Ни самих ратних опасности није се страшио, само да зна што нре, шта се збило. Зором 18. Јуна 1815. јахаше Натан Ротшилд на доброме коњу, што га је у Брислу узео, пол>ем близу села Ватерло. Ту је био у друштву знаменитих људи. Најотменији беше војвода Велинатон са озбилзним, хладним погледом, који је са свога бојног мркова „Коиенха ена - ' орловским оком бојиште мерио. Лондонски кнез од новаца непрестано је нримао исвештаје о могућним исходима предстојећега боја — и у томе тренутку стајала је еудбина инглескога оружја као и кућа ротшилдова на коцки. Знаменитога 18. Јуна биоје Натан васЦели дан у пол>у и чекао ис-

ход беснога боја. Видео је Француску војску где напред ступа, за тим где устуиа и оиет напред ступа. Међ .У тим лежао је велики цар боја на своме матроцу и иосматрао је' у карти кретање своје војске. Пред ноћ стајаше ствар рђаво по савезнике, али тим сјајнији беше свршетак. У ономе часу, када је Наполеон брзо у вече чуо, да Пруси хоће напред да ступе, и после, кадјевиДео на заходу сунца, да су се Блихер и Велинктон сјединили, одушевљено је викнуо: „Ротшилдова је кућа добила победу!" Уседне на коња, који је цео дан за њега био спремаи, и јахао је целу ноћ до зоре. Море је било бурно кад је тамо стигао, и нико се није смео усудити, да ,,мајстора берзе" превезе. Бадаваје банкер 500, 600 и 800 фј ачака одважном бродару давао, који би га преко мореуза у Деал иребацио. Најпосле нонуди 2000 Фр. и погоди се. Неки с-иромашак рибар бацио је на коцку живот свој, само да добије оне новце за жену и децу своју. ' Ветар беше удесан. Цезар са срећом својом пређе. И месец још нкје изишао, када је Натан у добру био, где без одмора најбоље коње узме и појури у Лондон. Није марио ни за сан ни покој. Гонио је и човека и коње. Још је мрак био кад је стигао у Лондон. Ови с.у еебли у срцу. Али још суморнији беше Натан, кад се 20. Јуна у Цити иојавио. Најповерл»ивијим нријатељима сврјим шаино је нешто на ухо. Толико се извесно зна — то су могли скупљени људи чути — да је маршал Блихер са својих 117.000 момака у битци код Лиње 16. и 17. Јуна од Наполеона потучен и да је морао уступити. — Нека сам бог зна, шта је с Велинктоном. Тај жалосни глас распростро се брзо хсао ватра. Натанови познати агенти показаше се плашљивији, него сви остали и продаше одмах своје папире. Али непОзнати агенти ротшилдови иокуиоваше све, што год је било за иродају и тек сутра дан у вече престаше. 21. Јуна била су натанова чекМеџа ирепуна артијама. Сахат после тога стигне владин курир с бојишта, дакле читава два дана после Натана, и јави за победу велинктОнову, Панири скочише много више, него што су пре пали били , и Натан је један милион стерлинга добио на диФЗренцији. Издаје и уређује: И. К. Сонрон.

С опј онова печатња у Земуну.