Zemunski glasnik

237

гаКо и са српско-ШКолским и ђачко-школским Фондовима. Та је ираиославно-црквеиа опшгина рескриптом високог војепог министарства од Године 1858 укинута и пословн њезини били су упућени за врШење на варошко застунништво, које је по закону једино опуномоћено, да располаже преко свију општинских добара. Бадава се одупирнЛа православна општина да саЧува своје давно упражњавано автогомно право. Она се морала повиновати вишој властн и пренети своје право на варошко заступништво. Друкчије стоји са тако званом грчком школском оиштином. Ту неколико само чланова упражњавају своје старо право. Нвима је још прост|»ано автономно поље оставл>ено : они још једнако самовољно разполажу са грчким школским фондом , који је од разни> нација основан. Онн сад баш одказују капитале, па то и онпм дужннцима, који интерес точно плаћају. 'Гим постунком доведени су дужници у неногодно стнње; нко им немогуће буде, да положе капитнл, мораће се им куће продавати. Почем ее не имаде довољног узрока, зашто се дужницима кнштали одказују и што међу потиисннима и имена таковнх има, који моралне гараиције иемају: то предлажем, да се та само»ол>на одлука од стране политичне власти систира. Даље, да се руководство становницима без разлике народности повери, но само грчкоправославнима зато, што су православни тај фонд основали. Саслушавши овај предлог рече г. ГрадоначеЈник, да ће ствар извидити и магистрат ће иоступати по пропису закона. У смотренку грађења горнћоварошког школског зданва, који је предмет дошао на ред, решено је, да се главница одкаже дужницима и дн се наплати на целисходан начин; да се ова идуће године почне градити, а до јесени исте године да је сагрвђена. ПЈаи пак и предрачун требада је готов још ове јесени. Пошго се већало о неким манбе важним предметима, јавла г. Градоначелник, да становници Бежанијског сокака моле, да могу пред својим кућама да метну ступове, и да носле посаде округле багрене. Они то ишту с тога, што им кола кваре тротоар Магпстрат препоручује заступништву прошнву речених становннка, јер би то служиЈО тој уЈици за украс, па и здравЈва ради, а небн сметаЈО проласку кола, почем је Бежанијски сокак пет хпата широк. Рсшава ее, да се има на идућем саставку опширнији предлог о том иредмету оишгинском зас1упништву поднети. — Из Београда нам стиже овај допис од нашега дописника: Руски главни конзул овде у Београду г. Шишкин наименован је политичким повереником код владе кнеза Михајила. Већ је предао и веровницу кнезу. Недавно су добили то исто наимеовање и аустријски и инглески конзул. — Од Аугуста добићемо „Судски лист." Уређиваће га секретар у министарству правде г. Г Б. Р. Пантелић. Радиће на пол.у кримипалног, полицајног и грађанског судства и радиће на унапређењу нравних знања. Излази ће један пут на недељу. Спе је лепо и ми желимо срећан опстанак таком листу, само нам се недопада, што ће и тај лист добити субвепцију од владе. Та корисно подузеће наћи ће у на])оду потпоре, а нетреба му владине субвенције, особито |

у послу, где је независност најнужнија. Тако исто и влада наћиће доста потребе у народу, где је њезина помоћ потребнија, ако јој је само збиља стало до истинитог потпомагања. — Из Београда нам опет јављају, као што смо једном рекли у нашем листу, да ће принц Наполеон доћи у Београд. Том приликом сазваће се опет народна војска и биће велика маневра. ~ Из Неготине (21. Маја) пише нам наш дописник ово: Познато вам је, да је по целој Србији наређена маневра с народном војском. У нашем округу била је од 11. до 16. о. м. Главни стан био је на великој равници између Праова и Радујевца. 15. Маја усредсредила се главна војска из Радујевца, Д. Милановца и Кладове између брзе Паланке и села Мих:ајиловца, где је главна маневра и била. У Радујевачком логору могло је бити од прилике 4000 људи. Као ђенерал-иншпектори беху, подпуковник г. БелиМарковић и управитељ војничке академије г. Лешјанин из Београда. Наша читаоница, која је у Децембру прошле године установљена лепо напредује , премда морамо казати , да је у ночетку имала доста тегобе и неприлике , с којима се морала борити. Од Ђурђева дана премештена је у други стан. У идућу недељу биће овде беседа. Чист доходак од ње намењен је читаоници. — Ми имамо овде једну цркву. Зидана је још за времена турске силе. Сад не одговара данашњим потребама нашим. С тога жели општипа нову цркву. Већ је и лицитација у име тога држана, али на жалост не дође се ни до каква резултата, јер су наши грађани частољубиви , што је иначе лепо и похвале вредно, само је не могуће, што желе. Ако би се подигла црква онако, као што је наши грађани желе, онда би моЖда надмашила и београдску саборну. За такав пројект требало би 30.000 дуката, а општина има само нешто нреко 10.000 дуката. Ту је дакле велика разлика. С тога ће, чини ми се, та мисао да саградимо нову цркву остати само као лена жеља. Не стојимо боље ни са нашим школама. Наше основне школе не могу бити у јаднијем стап.у. Ниске, мрачне собе, ваздух загуш.вив. Већ скоро да сама падне и вечна оправљања ништа не номажу. Истина одавно се говори о новом школском здању, па су одноени нланови већ и од мипистарства дошли. Али на жалост нема новаца, па се не ће моћи извршити.

То је гордијев чвор, кога ми сиромаси не можемо решити. По томе плану било би то лепо здање на два боја, и било би подељено у три одељка, и сваки од тих био би за себе, али све под једним кровом. Једно би одељење било за полугимназију, а друго и треће за основну школу, за мушку и женску децу. Таква би зграда стала до 50.000 Фор. Но општина има у то име само 100.000 гроша. С тога ће и тај пројект остати на папиру. По наредби полицајне власти убијају се код нас од дужег времена по сокацима пси. Што год се убије ваља, по тој наредби, да се однесе изван вароши и да се закопа. Али на жалост извршујући органи те власти не чине тако, него остављају мрцину на ледини незакопану. Из санитетских узрока желили би да се та неодговорна небрежљивост од дотичне власти укори, јер тиме нам се још горе трује и кужи ваздух, који је и онако због околне мочвари не здрав. — О скупштини на Цетињу донели емо кратак извештај у једном од прошлих бројева нашега листа. Сада је Црногорски кнез Никола јавио страним силама једном посланицом о преображају устава и унутрашње управе, што је иста скупштина извршила. — Сегединци су евечано отворили свој клуб , па су позвали и Перцела, али није дошао. Извинио се болешћу своје најстарије ћерке. Изишла је нека брошира против Кошута, за коју рекоше, да је Перцел писао. Сад неки пријатељски листови мађарски то опровргавају. — Био се пронео глас о бунтовничким четама у Галицији. Званични бечки лист проглашује ту вест за не истиниту. — Из Букурешта јављају да Француски и енглески конзул потпомажу Аустрију у питан.у Чивута. Седнице скупштинеке одлажу се до 12. и. р. — Ових дана утврђен је у Берлину аустријско-немачки трговачки уговор. — Преко Трста дође глас да је у Атини неки преврат. Влада се налази у критичком положају, а опозиција све јача. Крићански посланици захтевају, да их влада призна и прими у скуиштини. Турски посланик прети. да ће оставити Атину, ако влада то учини што је досад