Zemunski glasnik

244

ДОМАЋЕ И ОТРАНЕ БЕСТИ.

Зенун. Нека нам опросте читаоци, што неможемо да пропратимо још у овом листу наш извештај о последњој скупштипи варошког заступнишгва. На истој дођоше ствари у претрес, које изискују да их свестрано размотримо, у толико више у колико се од части односе на само подузеће наше, на наш лист. Душевно расположење, у коме се и ми налазимо поводом грознога догађаја збившег се у Топчидеру, не допушта нам, да се ладнокрвио латимо тог посла, и да мирно прословимо коју у обрану тешких нападаја, којима бехасмо на реченом састанку изложени. Морамо то оставити за идући лист. (Општннеко всће 27. Маја.) Претседиик: г. Градиначедник. Магиотрагски ириседиици: г. варошки управитељ Кард, варошки адјункг г. Орељ, који је протокол водио, два ирестаиника вар. г. Коста Петровић и г. А. Д. Јовановић. Оиштинара било је двадесет и три. Седница се одпочела у иол 10 сахага и трајала је до подне. На сасганак дошло је више њих грађана као слушаоци. Кад је г. Градоначелник седницу огворао окрене се најире слушаоциш и рече, да му је мило, шго су дошли на састанак да виде, како оиштинари врше варошке послове. Но уједно их оаомене, да су мнрни при дебатовању и да се уздрже од сваке НЈЈаве одобрења или не^одовања. Још им рече, да буду сви скупи на једном месгу и да се неизмешају са оишгинарима. На то се обраги оашгинарима рекавши, да ће допусгити само о предмегима дебаговаги, који су на дневноме реду, шго пак није на дневноме реду, о томе ннје дозвољено говорити. Хоће ли један или други оишгинар шго да иред.шже, то мора најире предлог аисмено мађнсграту предати, који ће га извидиги и ако је ио закону уврсгиће га у предмеге, који су у идућој седници на реду. 11а ако није вешг нисању, то нека замоли једног иди другог чиновникн, који ће му ту услугу учиниги. Тако то оашгински закон нрописује, а ја, рече, ономињем госаоду оаштинаре, да се имају понашаги ао закону, иначе сам нринуђен одузеги сваком реч, који би томе нрогивно аостунао. На то устане оишгинар г. парох Савић а рече, да му је у дужиоста као св;шгеник н Србин, да аротесгује , што се оиицинснб веће сазвало на цразник араво.:даццо цркве си. Константина и Јелене а мола, да такво шго ннше небуде. Ио свој црилици је г. Градоначелник, рече, иревидно, да је иразчик, кад је издао дозив на саеганак у тај дан. I, I радоначелник на го аримеги, да он то није ирецидио, него је иашгинаре цозвао о тога на трећи дан духова, шго су га они сама за сасганак оиредедиди. Против речене опомене г. Градоначелника устане оаштинар г. Иаић и говори од арилике ово: Иајире н он мора благодарита грађанима, који су дошли да чују, како ошцгинари већају, и да вцде, који од њих у кориот оиштиноку ради, и који ли оамо свОЈе себичне намере ту нроизвесги жели. Једац дашгинар који, од како је у ову оишгану дошао, једцно у себичноа ингересу рада, ц тај је цо

имену, у очи му кажем, иравобрднитељ г. Ипић. Од како Ј 'е он у општинско веће ушао, једино је овој труд. на то аолагао, да воду замути, и по мутној води рибу лови, те да сиутњу међу оншгинарима произведе , како би у своју корисг са оншгинском касои лакше маниаулнрати могао. Но ми хоћеио чисту воду. Јесг, браћо! само новци оашгиноки до којих он доћи жели, њега руководе. С тога он иас п хоће да занади са с.тавним мађиотратом и са чпновницима од мађисграга. Он Је рекао да је опшгнна виа1е од мађисграга, а то туе иотина, јер је славни мађиотрат више од опшгине. Он је и на г. варошког управитеља наорнуо због опшгинског решења, које је он сам г. управигељу у протокол диктирао, а на другом састанку рече, да то ниЈ *е исгина, и да је г. управитељ своЈ 'евољно то решење у прогокол записао. Он је био тај, који Ј 'е нас и са г. ђенералом >тео да завадн, јер је казао при већању о пустари, да ту г. ђенерал нишга помоћа неможе. Иоти је господин опшгину и новчано ошгетио. Тако Ј'е за једно једино писмо, коЈ 'е ни 10 Форинги невреди од оншгине 1000 Форинти добио. И још једнако вуче по 100 Форинги годишње из опшгиноке касе, а нишга неради. Но он је опшгину још и са 7000 Форинги оштетио, јер је процео због пусгаре, која годишње 2000 Форинти носа, кроз три године нишга нерадећи провлачио. Од тих њему издагих новаца нма и многа крајцара горњоварошие сирогиње, коју Ј 'е ова о крвавим зноЈ - ем привредила, рече говорцик окренувши ое слушаоцима, ко ји су били већином земљоделци горњоварошки. Ми смо, браћо, сиротиња, зато мора аресгати то трошење, и ја аредлажеи, да ое њему плата одузме, јер кад буде опшгинп адвокат од погребе, она ће га себи наћи. Иеги дошљак Ш >кац, рече Паић, удара и на православље, јер је он онај био, који је у једној седници казао: „Правили см« (Троги мачју музику, правићемо је и Паићу " Тако је он, нравник, говорно. У носледњој седници он је тај бао, који је предшг чинио, да мађиограт ово варошко засгуанишгво распуоги, и нове изборе иареди с тога , шго нозвани правоолавни бпшгинари на последњи сасганак због празника њихоаог иису доцци Ди:ле, не нде ли гај ирогив срнегва, нрогнв православља Ево примера прогивнога Овај наш чесгиги грађаниа, г. Косга Нетровић инао бп годашнве 300 Фор, нриимагц, шго чини за три годане 900, но ои је те новце поклонпо опшгини, То је човек, то је грађанин. Ј.иц један преиог инамда чиним. рече г. Паић У онде бајаги срлском лисгу, названои ,3ем. Гласнику" оеје се раздор међу грађ Iнима, н варошко засгумнишгво се ирејј •. Тако је у аоследл.ел лисгу с другим речииа нас магарцнма назвао, рекавшн да мн нисмо нн за шго, те нас ваља расаусппп Олај гадин лист ни један пошгени Србин негреба да држи, н ја нредлажем, да ое од сграае варошког засгупнишгва азрече Уреднику „Зем Гласнака" презнрање засгупаишгва. ц да се то заведе прогокол оншгаиокога већа Диие браћо, рече говоркик, аредлажем: Прво, да ое г. Иваћ одиуотн као опшгинскн адвокаг п да му ое укицо дооадашња содншња плага од 100 Форинти. Дрзто, да се Уреднику „Зем. Гласника" изјави ирезпрање варошког засгупништва. Ко је за то, нека уогане! Док је г, Паић говорао, владпце највећа тишина у дворани, оаио о аочегка г. арегоедник неколпко Ј'е пута цокушавао, да му одузце реч. Кад је г. Паић оцој вагрени гочор оврш.ио и видео, да се ннко нехгеде ошзваги његовоме позиву иа глаоање, то јост само је нрзи варошкп прегсганник г. Кесса Д. Пегро-

вић устао. седче и он на своје место. Г. Градоначелник ће приметити, да такви предиети неспадају у делок[>уг онштинског већа, и да би он по закону требао да раопусти седницу. За бољи доказ гога протигао је однооно меото у олшпшском закону. „4о, рече г. Градоначелник, оно шго ј'о мало час овде говорено, тешко је оладање, те правнчлоог закгева, да ое саолуша и опаднути, зато дајем у обрапу г. Ииићу реч " Оаај је бао одмах устао, да одговорн, како је његов обгужлгељ свој говор свршио, и како ј 'е жагор негодовања мало понуогио, изазван код већане оашгинара говорои г. Паића. Одговор г. Ивнћа беше миран и без опада л>а личности, но могло се примегити на бледоме лицу његовоме, да му је душа дубоко узруЈ *аиа Г. Ивић од арилнке ово је рекао : Нека му се опроеги, ако неби на сваку аоједиау ,точку нанадања г Паића одговор дао,јеризненада наааднуг и огорчен тешко му је узбуђеноог ублажити. Шго ое тиче пребацавања, да ои од опшгине годишњу гиату као засгуцник вуче, а нишга неради, то се позива на ове опшгинаре, који ће му заоведочигн, да је он у корист опшгине досада много времеаа жртвовао. (Јест тако је! вичу ваше њпх оишгинара). Сам горподин Градоначелнпк нрнзнаће, да је он, г. Ивић, у овако доба за рад гоговбио, од шга оамо да оиомене устројење госнодарског друшгва, шгсдионицу. (Г. Градоначелиик: Јесг, истиаа је.) Говорник се није ошцгинп за одвегника намегнуо, ниги је плагу иокао. Та^ашњи први варошки нретсгавннк, покојни Агаиас Карамаг, молао је говорника д-1 се гог засгупаишгва прима, јер оишгина није у огању више од 100 ф Јршпи годишње да таћа. Тада је Караиагу рекао , да ће се арамата тога, ма му не оашгина нишга могла алатиги На рно, да ј 'е за једно пис.ио, које ни десег Форинти невреди, досад већ хиљаду форааги добио, одговори, да г. Паић ппона његова ниги нроценигц можј , ниити их је читао. О11 је рече, нааиоао у кориог опшгипе много више паоаиа. У иарннцц од г: Панћа назначеној он је трошкова много впше пмао, него шго она сума нзноса, коју је за то нз оашгинске каое нрииио Ол ое овом наградо.« само заго задовољт, шго му је огање оншгнне иозиато. Шго г. Нанћ о завади опшгине са мађисграгои рече, на то говорник аримеги, да је он у овако доба право опшгине заогупао, непнгајући, да ли су му речи госаоди чиноанацама но вољи или не, јер он свагда мисли, да је заго нзабраи, да опшгину засгуиа, а не чановншцгво Говорник није богаг као шго је г. Панћ, на од опога живи што данао заслужн. Пооао шегов пак закгева, да са мнјјиограгокпн чиновннцима у аријагељству жави. По оа то накада није узео у обзир, кад се је бирио за опшгину н народ у оно време, кад оу се други по куту крили. Шго му је многе неирнлике, оообито за време градоаачелкика Јакоба и аудитора Цанкла чпнило. На правоолавље иигдар ударио ннје. на сунрог, он је једини био, који је предлог чанпо, да ое у овегковању празника потпуна раннонранносг уиражљана. 0 мачјој музицн у оеднацчца општинским нигда говора би.ш није, п он М0(1а изреку ту г. Иаића као даж про • глаопги. Он је мачју музику негодовао , кнд је она произведена била, и за исгу после тек чуо. Да он, рече даље, оишгини чрез провлачење процеса шгегу учпнпо није, о тоие се моЖе свакц осведочаги, који оћо акга да црегледа, Тад ће унидиги, да Ф .шанЦнрокурагура за дуга времена одговора дала није, а н неноже ое аро-. цес један на брзу руку овршигн, којег се по-