Zemunski glasnik

280

Одлошји из књиге „Србија."

Владини органи. И у ерпским селима спада међу знатне догађаје долазак каквога већег чиновника. Пред општинском кућом скупи се сила народа у чистоме и шареном руху, и тако чекају у најлепшем миру долазак калетанов. Као муња распростре се глас, да ће он доћи. Па и из околннх места дођу многи. Неки из љубопитства, а неки, што хоће том приликом да се потуже, или што да моле. Код нас у Аустрији стоји велика провала између народа и чиновииштва. У Србији, на велику срећу њезину, нема тога. Тамо се сматра чиновник управо као заступник кнежев, који се мора пре свега о иотребама народним старати. У свима сталежима народа српскога кажу „ти" један другоме, и та новерљивост претставља читав народ као једну породицу. Чиновнику, истина бог, отештава кадкад то у његовом послу и законитом извршењу, али с друге стране то спречава и неда, да се подигне у народу бирократска каста, која се одваја од народа и за себе као нешто цело постоји. Србија је у томе дуго сретн V била, но у доцније време убијсгвом општипске слободе и великом влашћу чиновника почела се и тамо \ заметати бирокрација. Србин излази пред свога кнеза или чиновника без страха и слободно, као слободан чбвек. Говори с њиме неуеиљено природно, и са узвишеним гласом оно, што је важно и с чиме мисли упечатак учинити. Имао сам више прилика, да се дивим томе урођеном говорничком дару срискога народа и његовом брзом и лаком схваћању и самих оних ствари, које су изван догледа његова. Сравњивао сам га с изображеним народима и сравнење ми неиенаде повољно за њих. — Добро јутро! како си брате? Како си спавао ? рече капетану кмет, неки старац, кога је димишћија у рату за оелобођење Србије јуначки суделовала против Сокољана. Остали, који се искупише, само се пок шнише и скидоше Фесове. Капетан упита најпре како усев? и како још иначе у селу, па онда ме претстави најстаријем и каже им рашта путујем. Изјави им, како сам ја из далека света дошао, да њихове обичаје, нарави и стање земље пролчим, да исгтитам споменике у земљи и онда све, што накупим,

да издам у књизи на општу корист и добро, и да боље упознам Европу са Србијом. Стари кмет приђе к мени, рукује се самном, и захвали ми се у име свију, и то таквим говором, што би код нас тешко чуо и од изображена човека. На послетку призове још и благоелов божји на мене. — Нека те бог штити и брани, тебе, који хоћеш тако корисно дело по нашу земљу и наш народ да извршиш. Бог ће те здрава повратити отачбини твојој са труднога пута твога, и ти ћеш, надам се, увек сретан бити. — Да бог да! повикаше сви, што се искупише пред општинском кућом и сви ми показиваху особито саучешће, кад су разумели цељ моју. После тога прочита капетан сељацима неке нове наредбе министарске, а ја се окренем и приближим момцима и женскима. Ту сам већ пашао лепо одело жепско, као што је у ваљевском округу, па и ону дивну сагласност у бојама све по природпој памети и осећању своме јер они недобијају (од ,,Данице" на срећу) журнале иариске моде, нити штудирају „Фарбенхармонију како се употребљује на даментоалетима." Хармонија у ношиву њиховом само се онда наругаава, када предваре златом и накитом, као што то код имућнијих бива, или кад се девојка удаје, иа онај накит на глави , који је тако велик, да је бага теретан за сироту младу, као да би је с тим хтели потсетити на терете брачиога живота. На један иут спазим међу женс^има једну жену дивне лепоте. Лице отворено, племепито, класичпо. Бегае прави јунак. Она је мирно гледала и спокојно доиустила да је снимим, и дањоме умножим број српских лица, које сам имао, а која ми зацело међу пајлепше снада. Хтедох је наградити неком маленкошћу, но она ми одби. Доста је, рече, награђена тим одликовањем. И кад сам је дуго наговарао, примила је тек мали сребрни украс и придела га на извезену као сиег белу кошуљу своју. уверавајући ме, да ће то чувати за спомен на добр:>га странца. Међу тим до1)0 писар из Каменице, кога ми је оидашњи капетан на сусрет поелао, и тако ми прекине моје проучавање ногаива. У исти мах дође и учитељ месни и позове нас да се мало пре растанка ирихватимо. У пријатиом друпгшу прође сахат, да ни сам незнам како. На послетку се још заори „многаја лета"

и напије се у здравље кнежево. И заори се у народу, громовито „живио!". који се беше пред кућом искунио. Капетанови пандури седеше већ у седлу. Ја их брже насликам. Они екакаху н заиграваху свакојако кон»е. Беху врло радосни, кад сам им обећао, да ћу им слике ставити на прво место у опису СЛгола. Опростим се с капетаном и с инџињером и рекосмо један другоме срдачно: „Сбогом!,, И кренусмо се већ и уз непрестану пуцњаву малих пугаака, чуло се јога дуго нагае: „Сбогом! . . . сбогом!" с. п.

Суђсшс киежегсим убицала. (Наставак.) Погпто је државни тужилац набрајао доказе иротив појединих зликовце, рече : „Као гато ће се из акта о ислеђењу видети, у овој су ствари участвовали и Филип Станковић из Смедерева и Павле Трипковић из Београда (овај је тајник кнеза Карађорђевића), јер су подпомагали извргаење злочинства и морално и материјално. Обојица су злочинци и исто овако криви као и ови, гато се сада суде; но они се налазе у Угарској, и нагаа је влада већ учинила корак, да се добаве и иредаду суду." Јошједрж. тужилац и дру1 е моменте тог злочиНства споменуо, нашто иредседник нареди, да се^ лекарски извештаји прочитају, који овако гласе:, „Пошто је у дворској сали мртво тело пок. кнеза Михаила на стол положено, узето је и нрегледано: војничка капа с црвеним иортом бегае крвава и имађагае три руне на стржњој страни, које су тупим оруђем направљене; капут угасито плаве боје има на леђима једну рупу од куршума и засечен је; исиод иазуха има рутгу а на десном рукаву оиет је расечен; свилена марама око врата сва је крвава но читава; пруслук има с деспе стране рупу од куршума, а с леве има две рупе, на леђима такођеј) једну; нарамници су отворене боје, од којих је десни крвав и пробијен а леви крвав но читав; чакп1Иј )е су крваве , а тузлуци чисти и цели; рукавице издеране на четири места; десна рука је читава но крвава; когауља има с иреда рупу од три четвртине палца, и још друге две које наличе на рупе на прслуку, на леђима још као неки раздерак, десни је рукав расечен а на манџети има више резака, гаће су читаве а јако крваве; беле чарапе