Zemunski glasnik

324

ДОМАЋЕ И СТРДНЕ ВЕСТИ. Земун. Дан рођења пресветлога цара нашег беше и ове године евечано проведен у нашој вароши досадашњим начином. Као и прошлих година беху у очи светковине главни сокаци дољне вароши осветљени. Други дан беху богомоље с благодаренијем најпре у римској , потом у православној цркви, из које оти* доше г. мајор-градоначелник Бах и остали војени и други званичници и у јеврејску синагогу, где је такође у славу тог дана свечано богомоље приређено било. По подне у два сахата скупише се више њих званичника и грађана у дворани „златног анђела" на ручак, пј>и коме су обичне здравице пресветломе влат даоцу напијали. У православној свето-богородич* ној цркви догоди се том приликом неко неспоразумлење, о коме нам наш дописник ово извешће даде: „Дошавши г. градоначелник са официрским кором и чиновништвом у св. богородичну цркву, започне г. протопрезвитер „молебствије," За цело време „молебствија" приметИ' ло се, да није била никаква претходна договора између сцештенства, учитеља и певачке задруге; јер се видело, да се све нешто једни ца друге згледају и да нешто очекују, те у том згледању и очекивању сврши се „молебствије" без да се одпевало „многа љета" и царска химна. Цевачка се задруга изговара, да је чекала, да г. протопрезвитер по досадањем свом обичају кзиђе на амвон, да ре окрене царевом лику, КОЈи је стајао у натријарховом сјч)^у и да многоденствије говори, па да онда она „многа љета" рдпева, а учитељи онет ^екали су на певачку задругу, да „многа л^ета" одпеца, па онда деца царску химну да одпевају. ЛЈи држимо, да би нуждно било, да ср у будуке при свакој свечаности договори све;птецсхч?о са у чите.вима и певачком задругом, јер исгину да кажемо, код нас ни једна свеча« ност неможе беџ нереда проћи." Јуче је бида скуиштина наших варошких заступцика. Седница је траја^а пр е и прсле подне до мра^ ка, и при свем том нису могли сви нредмети решени бити, 1?оји беху на дневноме реду. Важпа и интересантна су ту дојнла питања у претрер, која изиркују, да их опвдирније посмотримо. Но морадосмо се југ че вас цели дан до самога мрака у седници бавити и рад у њојзи бележпти, цемогосмр дакле доспети! да још

у данашњем листу коју проеловимо. Молимо читаоце, нека се за сад задовоље са објективним извештајем о тој седници. (Општниско већс 10. ЛвгЈ ста.) На састанку бејаху присутни: Нретседник г. Градоначелник; извештач г. варошки управитељ Карл; магиотратски саветници г.г. Петровић, Стан и ЈовановиЈг; варошки претставници г.г. К. Петровић, Ђорђе Солар и А, Д. ЈовановиН. 11роток<34 је цодио оиштцнар г. парох Никола Савић. Општинара је било пре нодде цосле подие 16. Седница се отцочела пре ^подне у 9, а цосле иодие у 3'| ? сахата. Г. Градоначелник отвориввди седиицу рече, да има на дневнод! рсдудоста и важних предмета, те нреиоручује оштинарима, да се о н>има својс^и посаветују, но да оста?1у при ствари, да се неби дангубило. На то се обрати г. Градоначелник г. варошком унравител,у, рскавпш, да зацочне с рсФаратима. Први нредмет беше рескрипт војеног ^инит старства, којим се ироглашује више језика за зема4»р1?е јецике. (Вцди ,,8ем. Гласник" бр. 40.) Кад је г. вар. управитељ то иисмено прочитао, ређи ће г. Градоцачелник да је то иитац»е у колико би се могло на Земун односити, у начелу реЈцецо, почем је наше заступништцо одмах нодпуну равноцравност српског и немачког језика ирокламовало, На то ће приметити г. вар. управитељ, да та равноправност непостоји при вођењу) седничког цротокола застунничког, који се досад само српски водио, а будућц да он тим језиком иотпуно властан није, а одгово* ран је као реферсцт и извршите.$» онштицских закључака , то многи закључци с тога остадоше не извршени. Он то не вели, рсче, што је он Немац, јер н.ему као званичнику све су цародцостц једнаке, али служба трии с тога уштрб , највише иак нартаје, којих се тиче издршење. Ои је ^рато, да се и иротокол води ца двама језицима. Усмено, рече г, управител., можс се он колико-толико на српском језику изразити, али то не уме иисмено, јер није се никад дао на срнску штилистику. ХНта више, сами наши чиновници,; вели, који су Срби ие умеју савршено српски што нанисати , као што то знају немачки. А сад иод старост да се да на учелве сриског јсзика није му могућно. Он је зато , да се иротокол и иа цемачком језцку води. Барошки нретставник г, 1^. ПетровиН, ирихвати реч рекавши, да нас се управо то це.тиче, на ком је јсзику протокола цапцсана, само кад се партајама издају решења на њиховом језику, да их онеразумети могу. Цосле говора г. вар. уиравитеља и кад је г» К. Истровић ирихватио реч, владала јс тишица у дворани. Оцштинари као да су осетили важкост магновења, и да сад треба мушки заступити јсдцо уз*. вишено цачело, цо уједно помислише и на зле по-: следице, које би се |ујогле излећи из тог цитац,а, ако се не реши на основу права и правичцости. Оци с.е сеђаху иемиле нојаве међусобног раздора у цеким суседц^м варошима, и збиљски цастојава* ше, да се семе р^здор^ с тога у нангој вароши не посеје, цо да ре ица^ српоком језику сачува оцо право, које му пристоји. У то»? смислу говорио је најпре г. Илки^, за њиме г.г. А. Д. Јовановић, Солар и г. Гр^доиачелник. Г. ПаиН рече , да би се равиопрадно.рт н^јоо^е упра|,жадцала, кад би се седнички ирото^ол једац пут «риски други иут немачки водио. Цепрактшшост овога предлога беше одмах са вцше страна доказана. Особито со живо изразио против тога и у иитересу српског јррцка г. А. Д, Јоваиови^. Он р(Јче } да цнтерпретан^ија војеног министарства није темељна, јер у овом крају не може други цего српски бцти земаљски језик. Све досад наведене оенове незнатце су прама начелу, Које се може ту сада царушавати. Што неки чиновници срнски језик још не зцају, није никакач аргумент; то има само црирремецу зцачајност. Г. вар. унравител., да је Србин, рече, тако би исто говорио и

осећао као и оц (говорцИк,) Жељ^ Је српс.ких ст^ новника, да се њихов језик култивира и у јавццц цословима^ и ако ее у том цитању сад иоиушта ц немачком језику концесија без гаранције чиии, то &е по Србе од штете бити, јер ће се с временом заборадцти, како је та стрнр решена. Није ирав« ? рече , да језик већине ове вароши, која је срнска, не ужива приетојно своје пр^во и да буде жртвован ^ањини. Оц је зато, да остане цри првом заВДучец^ у обзиру на службени језик оцштинског^ цећа, за ?соји је с.риски прокламован, и да у то^ језику написана протокола првобитни је текст, нремда није ТР]4 е иротицац, ако се уз српски текст још у којему језику кар иревод цацише, Није доист^ нраво, рече, да цео један народ жртвује своје ираво, што ноједици чиновници незнају њсгов језик. Тој изјави придружио ре иоглавито оиштинар г. др. Миланковић. Г. парох Н. Савић ирепоручује срсдњи иут, то јест, да се у Једно исто време два нрото1>ола воде, једаи цемачкц, други српски. Но ни тај цредлог не беше усвојен, нротив кога беше, и сам г. Градоначедник, рекавши том приликбм, ^а је само сада, у време иреласка нужно средство проиаћи, којим ће се сви задовол>ити. После ће се с?^е то од са>|ог себе изгладитц. У горњој границп, рече, лако је народии језик прогласити за ^ службени јези^, јер тамо сав народ једним језиком говори. Но тешко је то, где је становииштво помешано. Он је заго, да сс српски и немачки језик заједцичци употреби, вар. улравите.^, одговарајући г. А. Д. Јо* цаиовићу наново иримећује, да у том питању ми? цистарски рескринт решително говори. Но ако се мнс.ш, да је он (говорцик) на нуту, т° ће он оставити службу ц дра^овољио ту жртву поднети, кад бц се то од њега изискивало, Но докле је оц звацичцик, то ће он оио радити. што му виша власт заповеди. Тог је мнења и г. први варошки претставиик рекавЈци, да је истина, даје це}>ина застуцниЈнтва закл>учила, да само српски језик буде слр^бени језиг^ јер се држеило, да је сам он земал >с !*и језик али министарски рескринт даје то право и другим језицима, а То решава, -то је закоц, што оио нареди. На то ће одговојштц г . др. Миланковић, да по његовом схваћању, тгу рескрцпт то само наређује тамо, где еу се нотужцли, цо овде се није нико цот^жио зб г нређашњег закл»учка ошптинског, на који су тада и општинари Немци ириста .1и. Г. вар. управитед; нрцлхетц, да је тада криво Схваћен закон, нрогласећи српски језцк за јединц земаљски језик; ио сад је изишла ^орективау мицистеријалцом рескринту, а једино по том рескрииту морамо иостуиати, јер би могло доћи до т ^жбе, а такав одгоцор магистрат неможе узети ца себе, Он је нолитични реФерецт, његова савесг доу налаже, да своју дужност еавесно и точно врши, цо само Фигурирати не^оже нити хоће, као 1нто неће, да је у свом звању само једца нула. На 'го ^е рсћи г, Паић да се госнода оиштинари Немци заиитају, да ли су задовољни са тадашњим закључком оиЈнтине о језику, Оцштицар г. ТреЈЦЧИ1с ириметио је ца нитање Т, Паића у своје и у име неких других својих сународпика, да Немци желе нодпуцу равнонравност, Која но ц,еуовом мишфењу није у оном закл»учку гарантована. Изјави г, Трешчика придружио се и Волф и други, те се усљед тог^ иште, да се тадашн,и закључак ирочита, цхто учини г. магцсгратски саветник Нетровић« Закључак тај пронцсује само срцсх«и језик и ј ^Ирилицу за службсни јееик и правоцис у оцштинскоме већу. Том прилцком зацц1тс се, да се и тужба Панчеваца рацјашЈкавања ради црочита, што се и учини. Јојн се ту чуло и других аргиментација и исрааа мисли. Неки нрсдложипге, да се поеебнн иеровођа плаћа из општинске касе, другн хтедоше да ту дужност варошки адјункт госн. Орељ иа себе нрими. Неки оиет да јф врше на изменце