Zemunski glasnik

367

ком мо-же поправити. На то ће приметити г. Солар, да Горња варош оиштииу сила трошка стане, а I мало допринесе њевииим дохотцима. Ова примедба беше повод жестокој препирци између говорника и ошитинара г. ВолФа, који рече, да Горња варош доста принесе општинском приходу, у размери више, него и сама дол»на варош. Повторавајући своју горе наведену нримедбу рече г. маг. саветник Пстровић, да ће се горњоваропгки главни друм и оиако морати иа пролеће калдрмисати, зато нека се засад инџењеру да само налог да направи план и овај одмах да се изврши, ио коме да се регулише дол>ни део друма нред лагумима. Па то иристаше скоро сви оиштииари, и почем је ирви вароигки претставник г. Петровић примедбу чинио, да ће можда и држава што да принесе на калдрмисање горњоварошког друма, којим царска пошта иде, решава се : да се конање јендека крај друма и оста.10 одложи до пролећа, кад ће се на ново ка.1дрмисати речеии друм. За сад нека се изда иалог инџењеру, да се још ове јесени направи иут за пешаке крај лагума близу варадинске капије. Реч о калдрми даде повода г. првом варошком претставнику, да интерпелује г. вар. управитеља: да ли магистрат зна за то, да калдрмџије одпадине од камења, које су својина оиштине, продаје нЈЈИватним људима. Да то ради тврди и оиштипар г. Игњат П. Јовановић. Но оппгтинар г. Волф докаже, да је калдрмџија само ситна нарчад, шТо нису за калдрмисање устуиао другима, с којима ови наспу своје авлије. Калдрмџија им то није продао, него су само 20 новчића нодвоза платили. Вал»а наМ још две друге иитерпелације сноменути, које су јошнре нродане, ио самоје површно одговорен • на г. А. Д. Јовановићеву. Другујеподнео општинар г. Ивић. Ево је: „Због учињоиог убијства иад кнезом Михајлом, кога се свако л>удеко осећање гнушава, нашла се српска кнежевска нолицајна власт иобу1)ена, да ирема странцима строжије мере употреби што је и неке земунске становнике у толико ностигло, да им се прелазак у Београд још једнако закраћује. С обзиром на то, што је та забрана кадра сумл»у изазвати, као да су земунски становиици учествовали или бар одобравали убијство нлеменитога кнеза суседнога народа, који је с већином нашега чрађанства једнога племена; С обзиром на то, што претставништво ове вароши није иропустило ни једну нрилику да у имс њезино изрази срнскоме народу неодобравање тога убиства и саучешће ради не накнадног губитка; С обзиром на то, да ова ваЈ )ош при самоме ногребу убијенога кнеза није била застунл>ена, због чега се неможе она окривити, због чега незаслужно на наше суграђане сумња нада, да ми и ако баш не да одобравамо тај догађај, а оно да ие жалимо; С обзиром на то, да је то у стању старе пријатељске одиошаје обеју суседиих вароши нарушити, а наишм суграђанима у њиховрј радњм знатну штету нанети, ако се та забраиа иреласка не укгше и иашега осећаља ностојаио пријатељство не изрази, с обзиром на све то, молим славпи магистрат да одговори : ^ а) Какви су кораци учињеии, да српска полицајна власт земуиским становницима слободан нрелазак допусги; б) Је ли сл. магистрат за то, да се наше осећање, којо је у интерпелацији сноменуто , сриској влади изрази, да би сс и ноеледЊа сенка уклонила, као да би земунски становници то убијство одобравчли,. што је општинско веће свакако у стању подкренити." — Са последрћим брзопловом пропутовао је ов.уда за Одесу царскоруски дворски маршал гроФ Отрогаиов, зет цара Адекеандра. Супруга гроФа Строганова је велика кнегиња \Марија, удова Лајхтенберга. ^ С. Из ПаНчева. Ово дана имасмо ретку светковииу. Преосвештени влаДика в])шачки Емилијан дође нам у средину нашу , да нроизведе за нроту и личпо инсталује г. Вас. Живковика, за кога су и наша и' све општине протопопијата папчевачког и многи други поједини најзпатнији људи у народу нашем подигли глас 'свој с тим, да г. енискон њему протојерејско звање као најдостојнијему

повери. На велику част служи г. енископу Кенгелцу, што је тим актом показао , да је вољан правичне жеље иародне испунити и тако радо је одговорио и пре санкције духу конгреских закључака. У Петак 30. Аугуста стигне г. епискон у Ново село , где је народ благословио, и у цркви на српском и романском језику поучио, препоручујући вернима да се братски слажу и д>убе, јер су синови једне цркве. Општина новоселска лепо је прихватила и угостила г. епископа и његове пратиоце. Око нет сахата нриспе г. епискон на хатар панчевачки и ту га дочекају и поздраве преко 50 отмених грађана панчевачких са својим г. градоначелникоммајором Прохаском и кнезом г. Н. Павловићем. Међу овима беше леп број суграђананаших Немаца од обевероисповести, и с. радошћу смо приметили и еванђ. иастора г. Шнебергера, који је високог госта такође са добродошдицом поздравио. Пошто је г. епископ ове општинске изасдапике кратким ади језгровитим говором одпоздравио и захвадио им се, крену се одатде више од 25 кочија, и кроз Панчево, где је улицама куда је архијереј пролазио небројно света слегло се — упуге се у манастир Војловицу, где је г. епископ преноћио. Сутра дан у Суботу провео је он у манастиру , где су га многа господа и грађани посећавали , а у Недељу 1. Сентембра изиђе ведика денутација грађанска са градоначедником и ц. кј). мајором нанч. реги менте Кукуљом у манастир , те донрате г. енископа управо у успенску цркоу нашу , где се које у цркви, које у норти и на улици вал>ада пода Панчева сдегло; а било је много гостију и са стране. На литурђији произведе г. епископ г. В. Живковића за проту нашега, ђакона Л. Атанацковика за пароха панч., а богосдова II. Миљковића за ђакона. При крају слу/кбе свршио се инсталициони акт. Новога проту инстадовао је сам г. епископ лично , а од стране политичке г. пуковник Ј .к Ћорђевић. Заиста узвишен беше тај акт, и ваљда не беше у цркви човека, кога та свечаност тронула није. Најпре изговори г. епископ красно слово , у коме рече новоме проти, да је за њ био глас народа, који је и глас сина божијега, а он (енископ) радо се одазвао гласу томе — и ономене проту, да оправда и у иапредак о.ну љубав , с којом га је народ досад предсретао. За тим прочига г. протођакон архијерејску синђедију, а

иуковников ађутанат Драгојдов наредбу вис. ђенерал -комацДе, г. пуковник иак у неколико крепких речи прогласи за протопопа г. Живковића на које г. енископ ускликну тринут: Живео нови прота, а народ из гласа одазва се „живео!" Икад јесада довршио свој говор г. еиискои, који је, наменуо честитој општини панчевачквј, говор пун отачког савета и риторске важности, онда са амвона међу остадим рече нови прота: „. . . . Да се и дубоко клања гласу народа, јер је то глас крепак, меродаван и свет, кад сс кажс, да јс то и глас сина божијега, на оиет тај силни хори се често заман, и разлеже се по пустињи и разбија се о камене стене и губи се као оно глас ваиијућега нретече . . . јер га слабо ко слуша или не хају за њ , или баш иеће да га чују. Али глас народа — о коме спомену В. Високо нреосвсштенство, није наишло ни на какве запреке, но чуло га је ухо иаклоњено, чуло га је Ваше Величество и прихватило је благе жел>е и ови окружних општина и . . . одазвало се — не на ииштаве заслуге и малене способности мојс , него сте изишли на сусрег с отачаском љубави спархијаиима својим, одговорили сте даклс гласу народа и тако оправдали сте наду, коју положпше синови у доброга оца свога. Иа није доста било, што испуиисте жел>е језгре житељства „богоспасајеме" сиархије Ваше, но раздрагасте срца свима изливом особите наклоности своје тим, што не пожалисте труда, да дело милости своје овде у средиии нашој круиишете; и још сувише нас обрадовасге и изнеиадисте, пошто по сопсвсном побуђењу не само нроизведосте за протојсреја но и лично ме инсталовасте — догађај вал>ада једини, да тако одликује архијереј подручног клирика свога. И тако са апостолском готовошћу излисте дарежл>ивом десиицом на Јао _дар божаствеие благодати и „што туне добисте, туне и меии дадосте!" Таков нам подобает архиреј!! Слава ти св. владико, који право своје ис крњиш, кад га сливаш са жел»ом гласа нар дног; јер тако излази добро дело на видело, и знаће пастир за е/гадо, а стадо за пастира свога. . . . В. В.! мени не може бити све једно, иримио ја протоЈерејску хиротесију, у столиој цркви вршачкој или овде у храму св. успеиском ; јер овде не изказана, неописаиа чуства нреузимају срце моје — тоием од радости, што ме В. В. баш овде у месту ро!)ења мога произведосте за протојереја — овде у овој цркви, где сам иримио тајиу крштења, где сам прије. 23 године за иароха иисталован и за то доба послужио богу богова сладко и савесио, где смо дужности свенгтенс всрио обављали и прадед и отац мој иа ево и ја скупа више од сто година — а то су све такве околности, на које како би сам заборавио и како да не иролијем сузе од милине, кад мидраге успомене из прошлости моје у овом свечаном часу пролетају кроз душу моју, као оно тихи лахор кроза грање осунчаног луга. Па зато и кажем, ие може свеједно бити, што ме В. В. баш овде толиком милошћу обасусте. Хвала вам владико! што би срце рећи хтело, уста ипсу исказатн кадра .. . хва.та ! ! — (А светском ипсталатору рекао је г. прота ово; Господине обртптару и царски комисару ! Што јо баш на вас та коцка пала, да будете сурадник на овој мојој Светковини, да баш Ви Функцију инсталациону обавите — то је оно што чини, да гласом дубоког одушевљења ускликием : слава богу, који мене не заслужног слугу свога сиодоби, да дочекам оно, пгго је иретекло и најсмелије жел>е моје. Сад је срећа моја подпуна, као што ми јс и срце пуно мил>а и вессл»а. Зиам ја, како сада и Вама бити мора; зиам, да Вам се душа таласа бујним чуствпма необичие сродпе радости ; осећам ја, да се чуства та, што-но сада разгревају и Ваше п моје груди — елпвају као две росне каил>е у прозорје ведрога данка. — Чини ми се, дауз вас видпм сенку онога, који насје иодједнако за живота л>убио, блажеиу сенку оца .... радујете се и веселите се са мном место доброг оца мога, који сада озго на нас гледи Господине комисару ! нримите и Ви моју тонлу захвалност и уверењс ноданичке оданостн према светлом цару иашем господару! — А мојој л>убазиој и чсститој општини кажем ово : познајете ме и познајем Вае — та ми писмо туђини —! И одсад као и досад бићу срцем и душом Ваш, и као што сам до јако одсад ћу и више — ако богда — и свагда и свуда бити а?го не први, али иослодњи иикада ! Узор ваљаностл и.мам у врло.че иредходнику моме ; стараћу се, да га замоним, да Вам будем бар из далека оно, што