Zemunski glasnik

У Земупу, 27. Октобра 1868.

ЗЕМУНСШЛ ГЛАСНИК. 8емунс«и Гласник ивлази Недељом у јутру. Дена му је годишња 5 фо - Предплату на Земунски Гласник прима из Аустрије СоПроноВа Јгечатњл ринти у банкнотама заједно споштарином или достављањем у кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Бео' предбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 52. граду. Иредбројници из Восне, ХерЦеговине и Старе Србије Предброје 8а Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним нисмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Бев поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. С овим бројем свршава се годиДина нашем листу. Позивамо поштоване читаоце на нову претпдату. Лист ће нам бити од сада за по табакавећи, а цену остављамо стару: На годину . . . 5 ф. На по године . . 2 ф . 50 н. На четврт године . 1 ф . 25 н. Уредништво.

Помоћна каса у Земуну.

Опет имамо да јавимо читаоцима ва цоб завод , који се хоке овде у Земуну удружено завести. Тако звану „помоћну касу' намеравају установити, као што такве постоје свуда по горњим местима, и који дају номоћ нижој класи људи. Већи трговци, имаоци непокретног имања дакше могу наћи у случају потребе капитале, него занатлија или трговчић, којих је имање незнатно, и главни им је капитал положен у њиховом раду и вредноћи. Велики одбор земунске штедионице у својој седници 20. о. м. закључио је једногласно, да се таква „помоћна каса" у Земуну заведе под управом штедионице, и која ће сачињавати под именом „помоћна каса" друго оделење земунске штедионице. Подигнут на основу и у принципу самопомоћи , задатак је овоме заводу тај , да се даје , као што је већ речено, мањим људима сретство за унапређење њихове радње, и тиме да служи за подизање општег благостања ове вароши и њезине околине. Мали занатлија, као и сваки онај који је самосталан, наћи ће ту помоћи у случају потребе , па неће морати друге молити, да му кредитују или да јамче за. њега. Ту ће се помоћи сви они, којих је главн«

капитал њихов лични рад и вредноћа. У нас је баш тај веома знатни народни капитал — љутски рад доста не плодан, и то највише због тога, што људи немају довољних срестава. Сад је питање, на који ће се начин тај завод завести, и како сб може човек , који осим своје вредНоће и поштења нигди ништа нема, узајмити новаца без гаранције. Одговор на то питање управо је дао повода, да се такви заводи заведу. Удружењем се то постиже. У њему ваља силу потражити , којој у материјалним стварима ништа није не могућно. Сад да говоримо о томе, како и на који начин се може тај завод установити. Као пример узећемо постанак таквога завода на другом месту. У вароши *** склопило је неколико ваљаних људи, који имађаху сажалења са патњом сиромашних својих суграђана, па намераваху, у помоћ им притећи, најпре мало једно друштво, које је с временом све веће постајало, јер му се је све више чланова придружило. Сваки члан друштва приложио је недељно 50 новчића у задружну касу, сумицу, ко.ју је сваки могао заштедити, и што није ни осетио, кад је улагаше. Кад су његови улози већ били нарасли на неколико Форината, имао је члан право на зајам, један за другим. Недељним улозима чланова, као и од интереса, што платише они, који су зајмове подигли, скупиле су се у задружној благајни знатне суме, које се опет члановима под интерес даваше. Тако се постигла двогубна цељ: штедња и помоћ. Што се пак сигурности позајмљених новаца тиче, то се претиостављало, да сваки онај, који је ступио у друштво као члан, има толико поштења, да ће своју обвезаност испунити. Зато је и мо-

гао са одобрењем већине гласова одборника подигнути зајам на своју меницу, и само у ванредном случају морао је други члан за њега јамчити. То може стога бити, што сав добит и сву штету задруге сви чланови заједнички имају да носе, на што се сваки својим приступком обвезао. После извесног времена закл>учује се рачун са сваким појединим чланом , коме ће се његово потраживање или исплатити , или ће се од њега наплатити оно, што дугује задрузи. До његаје, да остане по том још члан ове задруге. Овај рачун закључује се са члановима само с тога, да се одржи ред у задружној манипулацији. Ево још једног примера. Да иретпоставимо, да је мало по мало број чланова задруге нарастао на четири стотине. Да рекнемо, сваки члан плати при ступању у друштво два Форината, после сваке недеље по 50 новчића. После једне године изнело би имање задруге већ знатну суму од 11.200 Фор., а после четири године, што би било време, за које се чланови обвезуј у у задрузи остати , било би 42.400 Фор. а са 6°/ 0 интереса 49.000 Форината. — Из овога се види до које величине може се удружењем доспети, макар да су прилози по себи не знатни. Ово је задатак, који је земунска штедионица на себе примила, да га оживотвори. Скорим ће се почети о томе радити , и надамо се, да ће се моћи ироизвести и овде код нас у Земуну. Такви заводи постоје свуда по горњим местима. И у нашој околини има вароши, где су их завели н. п. у Новом Саду , и свуда показују добар напредак и добротворни унлив на подизање материјалног стања сиромашнијих класа Љ УДИ. ' з.