Zemunski glasnik

6

ских па ту сад траже просте лађе, на којима би могли док је пут отворен да износе за Оисак. Каква разлика између ове и лањске и нреклањске године, кад је ту тодико живости у житарској радњи при Крају пловидбе било. Ценаје храни у нас ова: житу 68 — 70, ражи 65, јечму 64 , зоби 66 - 66 , кукурузу 50—52 гроша сто ока. „Делиград" повлачи данас из Дубравице за Пешту два шлепа, натоварена са 2685 вагана шенице и 3433 вагана јечма. Ове недеље повољна беше радља са сировим производима. ИГто год се донесе одмах пролази. Маторе овчије коже саланске по 2У — 30, сељачке по 25 - 26 , козије по 25, 27—28, јагњеће по 22, јареће по 18, 19—20, кавлаци по 15-17 гроша пар. Изглед је, да ће ове зиме бити радње са машћу. Већ су неке стране куће упитале за цену, која им се до душе недопада, но опет зато су послале неколико буради за пробу. Масти је цена 7 , лоју 7 '/ 2 , воску 2б— 28 '/ 2 , цеђеном меду 3 */ 2 , неце^еном 2-3 гр. ока. '1'овар шљива 165 —170 гроша. У повчаној трговини не беху нромене. Тражило се банкнота, што многи имају овог месеца у 1>ечу и "Трсту да одговарају. Добро пролазе и сезонске занатлиЈске радње. Први транспорт соли из Пруске, 12.000 центи приспео је данас овде у два шлеиа Дунавског друштва. Га Је со познате овдашње велике куће. 0 овој радњи са сољу као и о томе, да ли ће моћи са аустријском да конкурише писаћу вам други пут оиширније. Ошнтина вароши Београда купила је гостионицу К0 Д „Орпске Круне - ' што је била раскнеза Алек^сандра. Ту ће сад да се сместе сва оделења варошке онштине а гостионнде неће бити. То је добро урадила наша оиштина и крајње Је време било томе. Није одговарало дојиста достојанству општине Једне нрестолнице. да јој је стан по којекаким буџацима. Оно исх° ДР) штво трговаца што је купило Парађорђевићеву башту за 7000 дуката хоће ту да подигне здање аа бурзу. Од јучв почело је овде слободно клање стоке и продавање меоа без таксе. Касаии плаћају у општинску касу за сваку стоку °Д комада извесну' тарииеку таксу. Хоћемо ли лељед ове наредбе бо.ве ијеФтиниI 1е месо имати, видићемо. ^ Краљевско-грчки конзул за Србију г. Доскос ириспео је оНомад у Београд. — Министар Финансије г. Цанта Јовановић добио је од нај-

вишег места одобрење да ради поправљања здравља може одсуствовати, а начелник министарства финансије и главни казначеј г. Илија Маргевић одређен је да га међу тим заступа. к« Неготииа, 28. Октобра. Молбеница наших грађана, о којој сам вам још нре јавио, беше на надлежном месту уважена. Пређашње Суботе (19. н. м.) на предлог министра • унутрашњих дела држао се министарски савет, у коме су и намесници присуствовали, где се у расматраље узе подизање нове вароши на Дунаву. Пројект или боље рећи тражбина у принципу беше одобрена и уважепа. — Ову радосну вест (што наравно има и својих незадовољника јер нема правила без изу зећа) хитим да вам јавим , почем је у друштвеном и трговачком ногледу од големо важности. Ми се усуђујемо да приметимо , да пројектирана варош изме1)у Радујевца и КуеЈака обећава да ће бити главна станица за целу источну половину Србије па да ће шта више и сам Београд и Шабац у засенак да баци. К томе кад се измери да згодан ђеограФски положај њен доприноси (јер четири се земље ту сударају: Србија, Турска, Влашка и Аустрија) да се радња и саобраћај подигне и оживи, морамо да признамо, да онога који се томе противи само живи и сопствени интереси задрЖавају да се ова сретна идеја не оствари. Но доиста ова нова варош имаће велику будућност! Мање мореке лађе могу управо из црнога мора, обилазећи Галац, у нашем пристапиштву своје хотве да баце; линија гвозденог пута што ће кроз две три године Букурешт са Турном Северином да свеже, овде ће своју > средсредљу тачку , а лађарска радња своје богате изворе наћи. Очевидан пример имамо на Турни Северину. Пре двајест година беше та.мо само неколико сиромашких колибица а сад се може назвати евроиска варош. У колико се подизала Турна Северин иадао Чернец, коју ће суДбину делити Неготина док се буде нова варош на дунавској обали нодигла. Што се имена тиче ирепоручно је да се нова варош Милошево назове. за успомену на великог ослободиоца Срби је блажене памети кнеза Милоша. Који је први мисао иокренуо да се нова варош на Дунаву образује, - - но на молбу неготинских грађана допуштио је да пројект падне. — Д^нци и године прођоше. нов нараштај изађе, људи својим мислима дадоше

нов слободнији правац . . . Увидило се да је то што су неки викали да се пројект не прими обманљино и из самолсивих намера. Хвала Вогу! те су ова питања на огппте задодовољство испала, но само би се пожелети могло , да они који желе да се нова варош подигне и енергично напред пођу стазом, које су се латили, јер само добра воља води правој цељи. Од стране нашег г. начелника пројекг је тај добро приЈЈљен. Јест, ми смо у стању да по/врдимо да он неће имати мира доК се ова сретна идеја не оствари, и да то себи као најсветију дужност сматра да се за то заузима. Кроз две три године занљускива ће дунавски вали куће Милошева, које Ке европски нозив имати! — Да ове мисли нису празна уобрансења, доказује још и то, што су се већ богати капиталисти изразили , да се тамо настане као иа пример из ЛомПаланке и Босне. — Бог нек да сретан успех нашем делу. Пређашње недеље дато је од паше општине точење пића лицитацијом под аренду на три године. Највећа сума која се постићи могла била је 161 дукат годишње. Арендатор је дужан да у четири рока суму положи. А он ставља ову цену : сваки гостионичар да плати од оке на вино ио две паре , на слабу ракију по четири а на јаку по осам пара. Овај начин наплате упражњава се већ пет година. Пре је плаћао сваки гостионичар оиштини три до шест талира годишње. Сад има у пашој вароши 11 гоетионицаод којих су две прве, шест друге, а три треће класе. Данас ће се држаги лицитација за набавку 80.000 ока кукуруза за овдашњу општину. Прошле недел^е дођоше из Крагујевачке Фабрике преко 80 кола острагача у нашу пограничну варопт. То су белгијске пушке па су по американској системи оправљене да се остраг пуне. Два батаљона народне војске наоружати су новим пушкама већ, а остали ће се наоружати кад онет пушке дођу. Карантин и на граници нашој нодигнут је; а усљед једне минИстарске уредбе намешген је карантин за рогату марву код Радујевца, Пандирала , Вршке чуке и Грамаде из основа, тога што се у Видинском нашалуку говеђа куга појавила. Наша је варош у последње доба отмених гостију имала. Ту је код нас био енглески конзул са својоч Фамилијом из Београда чигава два дана. Мало доцније дође и руски видин-