Zemunski glasnik

22

рећи, да исцрпи све што је ваљано и да изнесе на видик аа )глед другима, науман сам, да његовим читаоцима изнесем на нидик слику једне вароши, што у историји народа нашег игра велику но трагичну улогу. Износећи на видик слику таке историјске вароши, нужно ће бити да је погледамо са сваког гледишта. Нужио је да покажемо какав јој је значај , каке су јој мане и врлине? одговарајући на ова нитања наићи • ћемо на све појаве у љеном историјском, општинском и домаћем животу. Једном речи нотрудићемо се да је у живој слици са свима њеним врлинама и манама изнесемо. Но да задовољим љубопитство читалаца, та слика биће Крушевац. Но та слика не ће бити из „Илустрованог света" јер тамо поред огромног Лондона није она могла места да добије. Најттре да се упитамо кака је то варош ЈКрушевац и каку улогу ицра у ИСториЈи народа пашег? На ово нитање сваки би Србин одговорио: то је престолиица кнеза Лазара, којој се као сунце на заходу појавио последњи блесак српске царевине, као зборно место, око кога се поче прикупљати снага народна, растурена и поЦеиана саможивним намерама власт^оским. Кад се после смрти вуклшипо : ;ве стишаше мало страсти и партаје 1 онда се жеље срнског народа оличише у смерноме цару Лазару, и овај избере Крушевац за своју престолницу. Тада Крушевац ст.упи у ред историјских вароша. Но да ли је оволики Крушевац био и у време цара Лазара. Не , боже сачувај! Са тананим кулама протезао се чак до Мораве, које засведочавају ствари што с-е у Крушевачком кључу исконавају. Па да ли је овако јадно и жалосно изгледала кула кнежева као и сада, она кула са које је кнез Лазар видео, као што народни пјесник нрича, на кочинском пољу у житу змаја, и на коју надају „два врана гаврана - ' те проричу судбу српскоме народу?!!... Нре кнеза Лазара беше Крушевац незнатна варош, ал од како га он учини престолницом својом, подиже се нагло. Како ли је онда Крушевац изгледао .кад се кнез Лазар пењао на Јастребац планину па није могао да се нагледа лепоте „шаренога Крушевца," већ и своје зетове зове да му се диве. . . . Но брзо прође та сјајна перијода његова. . . . Како се Крушевац брзо подигао и украсио, тако му блесак и слава брзо паде — угаси се одма после смрти кнеза Лазара. Мало постаја после несретне битке косовске а Круше-

вац већ не беше престолница. Први удар зададе Крушевцу Мурат II који победивши свога брата МустаФу освоји Крушевац и тако га поруши да се више никад није пи подигао до старе величине своје! . . . Све до браће Јакшића Крушевац је горко стењао нод тешким јармом турским а од то доба мењала му -се срећа као и целој Србији. Од то доба водио се оиај жестоки рат између Аустрије и Турске. Србија постаде разбојиште силних бораца па често је била слободна од турског ропства Али иосле. сваке таке кратке слободе још теже је муке подносио Крушевац са целом Србијом све док се Србија не ослободи од турске власти г. 1815. Но и тада пе беше суђено Крушевцу да са својом браћом ужива слободу. • Кпез Милош истина доби берат и на оиих шеет округа што су у првом устанку Србији принадали, међу којима је и крушевачк > било. Али Турци не хтедоше да изађу из Крушевца већ и горе почеше да бесне. Ночеше да терају старе лудорије и отму две српске девојке. На то грађани виде да нема другог спасења: већ у се и у своје к.вусе. На се дигну д г истерају Турке и придруже се кпежевини Србији 1833. г. Но ја вам обећах да ћу да вам изнесем слику Крушевца, па се изгубих у гвеговој прошлости. Ва то би вас молио, госнбдо и госпођице да за које тренуће оставите „Видовдан", у коме ненрестано дувају некаки политички ветрови, па дагледамо како сада изгледа Крушевац. На брдоравњу што се п.име закључава моравска равпица лежн варош Крушавац у дивпоме положају своме. На пајвишем брегу стоји порушена кула кнежева —јадна : и опала — као очајник и преставпик свију зала и певоља што српски народ постигоше. Одмах до ње оправл.ена црква кнеза Лазара изгледа као слика из времена благовања нашег, и показује до чега, и до каке славе долази народ удружепим силама праве пародне свести. Од цркве одмах пружају се нове зграде, које ноказују да се само слогом и просиетом народ из проиаети избап.ка. Порушена кула кнежева окружена еве новим зградама, изглеДа као седи старац окружен млађапом породицом - као старина који је много преживао, мпого пренатио па опет дочекао сретпе дане и потпору у старости. . . . Нови Крушевац дели се на стаРУ и нову чаршију.

Стара чаршија нрергтавља слику београдског Дорћола у Маленом фо])мату. , . , Н иске и мале зграде по турском укусу ... уске и прљаве улице . . . механе нове што човека спбљном красотом иривлаче а у нутрашњом нечисгоћом одбијају. . . , Све је то као на Дорћолу. Но одмах више старе чаршије на брегу подигнута нова зграда показује. да Крушевац не дрема већ тежи да се просвети и унапреди. Ту је реалка и основна школа крушевачка. Но као да не ће Крушевац да покаже ваљано васпитање деце у својој реалци, јер док се један од господе наставника реалке више бави у другој варошици и на својим добрима ради шпекулације, а други не испушта из руку так и карте, мали реалци ништа не уче већ само знају да исмевају опе шго поред њих иролазе, нарочито странцима да звижде, које је врло хрђава навика. Но и ])одитељи не показују више ревности него г.г. наставпици. Нема ни две три године како се завела реалка, па већ има својих незадовољника, који би хтели да је уклоне. Из кога узрока не знамо по свој прилици због интереса и саможивачких намера. Противу саме школске зграде не да се ништа рећи јер је врло лепа. Служи иа дику и понос општини, јер ју је са.ма подигла. Но нек не помисли нико даје то једина лепа зг]>ада у Крушевцу. Леиша се могу назвати сва надлежатељства а особито среска каицеларија. Па још иа 2000 становпика преко 20 све нових механа и толико каФана. Зар то није напредак у архитектури ?!... У осталом Крушевац се одликује још и правим и дугачким улицама, особито двема главним, што једиа с једног краја тече а друга с другог, па се на сред вароши укрштају. И ту је пијаца, где се сваке Суботе држи пазар. Крушевац је што се саме ромаитичности тиче у дивном положају, али за трговину није. Што Крушевац нема саобраћаја с другим варошима чини те Крушевац није трговачка варош. Да би се тој незгоди доскочило, сад се живо ради друм што ће Јанкову Клисуру да свеже са Крушевцом. Тај друм ће да свеже Крушевац са свим готово главним друмовима турским. А особито ће Турска одмах до ЈанковеКлисуре да направи други, који ће управо у Скадар да води. Тада, кад се Скадар у свезу доведе и са Крушевцом, добиће великог нолета крушевачка трговина. Но још живље се ради и скорим ће бити готов преки иут из Крушевца у