Zemunski glasnik

Стање водс Саве. Код Земуна: У Четвртак 2. Јануара: 9 ст. 0 пал. над нул. Суво. „ Петак 3. Јануара: 8 ст. 8 пал. над нул. Суво. „ Суботу 4. Јануара: 8 сг. 8 пал. над нул. Суво. Код Митровице: У Четиртак 2. Јануара : 8 ст. 6 пал. над нул. Суво. „ Петак 3. Јануара: 8 ст. 0 пад. над нул. Суво. „ Суботу 4. Јануара: 7 ст. С пал. над нул. Суво. Код Сиска: У Четвртак 2. Јануара : 5 ст. 3 пгш. над нул. Мутно. „ Петак 3. Јануара: 4 ст. 6 пал. над нул. Мутно. „ Суботу 4. Јануара: 4 ст. 4 пал. над нул. Мутно,

Земун. 4. Јануара. Зима је наетупила код нас јака и строга. Још од божића је стегнула, а од јуче дува јак источни ветар , усљед тога је спала темнература на 6 гради ладноће при мутпом времену, које снег предсказује. Ове недеље само су две са храном натоварене лађе прошле Савоуште за Сисак : лађа Карла Лунка са 7500 мерова кукуруза, и лађа Антона Балога са 8537 мерова шенице. Београд, 2. Јануара. (о. д.) Уђосмо у нову годину. У то време закључују се рачуни годишп.и, те сваки има преглед нред собом, који му казује, каква му беше радња у прошлој години. За нас Србе остаће 1868. година значајна у историји, која је сав српски иарод у црно завила. И трговина беше потресана том страховитом катасгрофом, но богу хвала и свесноме народу, нигде не беше јаван поредак поремећен, те се и радње опет развише после неке стагнације. Дућанџијама беше прошла средња година, но по трговину са земаљским производима осим две три врсте робе, на којима се добило била је лоша. Највећа неприлика је снашла

ОПШТА РУБРИКА. Уредништво не одговара за чланке, који се печатг\ју под овом рубриком. Одбрана. Дко је лко та сам 8аиста ја мислио, да ћу се са мојим досадашњим понашап.ем сахранити од цгроЕнога перета свеопштег нападача, а.ш бадава, ево и мене постиже у последњем ноштованом „Гласнику" та судба, којој толико и толика поштени

трговце, који радише са шљивама. Тај је производ ове године јако квару изложен, и на њему су трговци доста штете имали, а извесно се још не зна за узрок тој каламности, да ли јој је узрок од природе, или рђава манипулације. Ово је штетно и по народну продукцију уопште, јер је кадро да компромитује један од најважнијих земаљских ироизвода, који се почео радо узимати и добро плаћати по страним пијацама. Прошла година остаће значајиа по нашу трговину и због великог износа хране из Србије у ночетку године, и ако је то само усљед ванредне потребе на западу Европе било. Но одкад је нова храна, слабо има рада. Сад нико и не пита за наше жито, но при свем том довуку из Аустрије сила брашна за хлеб, као да је у нас иајвећа глад. Није ли то жалостан знак по нашу вредноћу. Брашно за хлеб доносити из Темишвара жељезницом до Базијаша, а оданде водом у Београд. Толики трошак подноси унос хлебна брашна у Србији, а многи наши сељаци хране стоку са житом! Читали сте у овдашњим новинама о Турчину трговцу, који овамо дошао са робљем, да га прода, што му не допустише. Робкиње тражише српску заштиту, коју и получише на штету Турчину. Овај случај показује, како Турци поњају стање Србије, кад се усуђују овамо довести робље пазара ради. 2. Гор. Карлокац. 24. Децем. Грађење жељезнице од Карловца до Ријеке опет је одложено ас! са1сп(1аб ^гаесаз, и то с тога, што угарско министарство вели , да нема ни наре ј

л>уди поддећи мораше, но знајте г. Дописниче, да ме је то више обрадовало, него ли раетужило, јер ми том приликом отвористе поље , иа којем могу доказати, да нисте правац иогодили, као што га и до данас непогађасте, али и то знајте да $е иалазим за вредно у оцој мојој одбраии позвати вас да са честним — им<еном на срсду изађете , а зашто? зато моја г. Нападачи — јер се тица ио иерју нознаје, а зна осим мене и васцела варош, из које је -позиате дупље излетила, него.^у ево одмах да пређем к мојој одбрани,

расположених новаца за ту цељ. Ио међутим има довољно новаца у господина Лоњаја за друге мало знатне пруге у Маџарској, као што су н. п. Хатван-Мишколц и друге њојзи сличне. Доиста томе се морамо чудити, и не можемо тај наведепи узрок за доста важап сматрати, већ морамо томе други новод тражити. Нису то локални иптереси, који зактевају да се што пре гради карловачко-речка жељезница, него баш најважнији по целу аустријску државу, што ће можда скоро време доказати. Недостак у вагонима и не довољан простор сисачког колодвора још једнако су повод тужбе, што се чују од стране трговаца. То као и прекомерна скупа надница од које се сваки трговац клонити мора, узрок је што је трговина тако мртва. Као што чујем, рлвнатељство јужног жељезничког друштва определило је два милиона Форината на пабавлење вагона. Да бог да, да буде истина! 0 самој т])говини немам шта важнога писати. Нека се живост очекивала поводом тим, што је пре курс злата и сребра иочео скочити. Задњих дана мало назадује. Данас стоји дукат ф . 5.64, сребро 116'/ 4 °/ 0 , но сумњамо, да ће но постојећим политичким околностима на овој низини оста ти. Кише имадосмо по са свим меканој зими и сувише. Сава и Купа беху надошле преко четири хвата и ирелише јаралуге. Једног дана мораде се и влак идући одавде у Сисакнатраг вратити, почем је вода разорила долму, на три четвртине часа одавде. Но сад је време мало стегло; држи се између 1-7 гради (тонлоте ?).

Ви г. Нападачу замерате мени и чудите со, да сам се ја за г. Најићем повео, о! сажал»ујем вас, да ме за тако дуго време још познали нисте, и на то вам вросто одговарам , да ви с опроштењем — — та ја ћу вам са сведоцима доказати да сам напротив ја г. Пајића с још неколико чиновнкка позвао и у магистрат отишао, Друга је с опроштештењем —— та, да смо ми генерал-команди телеграФирали, ми смо се само градоначелиику жали .ш, а он је даље пословао; — а што велите, да је кроз тај постунак автономија, која је тек стечена, ос*

Седмични преглед курса на бечкој берзи.

30.

31.

Декембра.

Ј а н у а р

Дукат цесарски

5.09

5.68

5.07 'Д

5.69

5.(50

Сребро

117.75

117.50

117.65

117.75

117.90

5°/ 0 металици

00.40

60.80

60.65

60.—

60.20

00.80

Ови с кам. мај—новем

00.40

60.80

60.65

— —

65,—

5°| 0 народни зајам

05.25

65.30

65.15

65,—

05.30

Акције народне банке

683.—

687,—

687.—

683,—

083.—

088,—

„ кред. завода

249.30

253.30

252.80

248.20

250.50

253.30

Лозови 1860. године

92.20

02.80

92.50

91.50

91.00

92.60

Лондон

119.90

119.70

119.75

120,25

120.25

120.10

Пловидба местне лађе до 21.Јануара. Пз Земуна у Београд, у 8 сахата у јутру. Из Београда.у Земуп, у 8 и по сахата у јутру. Из Земуна у Београд н Панчево, у 9 сахата у јутру. Из Панчева у Београд и Земун, у 12 сахати у подне. Из Земуна у Београд, у 3 сахата после подце. Из Београда у Земун, у 3 и по сахата после*^подпе.