Zemunski glasnik

У Земуиу, II Јаиуара 1869.

УНСКЈЛ ГЈ1А

сг

вемупски Гласпик излази Недељом у јутру. Цена му је годишљ.ч 5 форинтиу банкнотама заједно с ноштарином или достав.вањему кућу. За Предбројнике у Србији стане .чист овај дукат цесарски с поштарином. 8а Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турс.ких, ван турске поштарине, коју предбројници сами имају плаћати.

Предплату на Земунски Гласник прима изАустрије СопроновапечатљЛ у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Ва-гожићу Беа* С)В01 11» граду. Иредбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предбројв се у плаћсним писмима код управе вилајетске нечатте у Сарајеву. Бев новаца никакве се не уважавају наручбине.

О иреустројоЈву вар. шпптписког закона у Грашшн. Од М. И в и ћ а. »-V Ш '

(Наставак.) Мање важни послови нека се заКАучењу општинског заступништва оставе, а оштећеној партаји пут жалбе отвори. Послови веће важности нека се на потврђење вишој власти иоднашају, но без икаквог уплива магистрата, који је у тим пословима, као што смо пре рекли, само извршујуки орган. У два параграФа могли би се сви послови означити, који у делокруг огпптине спадају, од којих: би се у једном они наведи, који даљем потврђељу неподле;ке. у другом пак важнији иослови, који се имају вишој власти на потврђење поднети. Тако би закон и краћи и много разговетнији био, па небисмо морали и о томе дебату дуготрајну водити, ко у једиој или другој сгвари (решавајући говорити има. У колико су нам по садашљем закону руке везане може сваки најбо.ве из § 80. видити, где стоји, да ошнтинско веће само у свези са магистратом може одбор наименовати, који Ке рачуне нреко општинског имања прегледати, као и из § 8-Ј где се каже, да само на позив општинари састати се смеду, а недозвољава, да општинари сами могу од градоначелника зактевати, да он онштинаре на већање позове. |-§ 92. наређује колико општинара присуствовати морају, да закључења буду законита. Према већ пре наведеном мислимо да особито у ман.е важнима пословима, и подак ошптинара довољни су, а само кад се пОслови од велике важности имају решавати, да бар две трећине ошптинара при закључењу буду. Исто тако неможемо се ни са пехим делом сложити И ту су по-

слови наравног и пренешеног делокруга измешани, па из тог следи, да се право општинара неможе строго оделити од права магистратског, особито што се пренешеног делокруга тиче. § 95. општинског закона имао би се сасвим изоставити, јер овамо не снада, а само је приметити нужно да плату војним Судцима неби требала из прихода вароши подмиривати, јер они ошнтинску службу неврше. Барош доста чини ако за писарнице, окривљене и т. д. стан безнлатежно даје. § 97. Дозвољава да за варошке унвавитеље и помоКш..;е пак и за шагистратске саветнике ОФицири могу изабрани бити. Будући сви свакоја неможемо знати, а потребита знања именованих чиновника у војну струку неспадају, већ се она самоу вишим цивилним школама присвојити могу, то нам се сходно чини, да и та ОФицирска тжластица престане, или само на ОФицире од управе и судце ограничи. § 98. Судимо да се општинском заступништву бар то право безувегно даје, да оно има Наименовати мање служитеље варошке и бабице а о избору чиновника наше мнење већ смо на другом месту овог чланка изрекли. Четврти део општинског закона тако је неуместно штилизиран, права ошптинског заступништва тако нејасно су назначена, да пуним правом можемо казати, да нико јасно знати неможе, шта општинско заступништво у наравном делокругу, дакле у општинским стварима самостално решити, шта магистрат, шта ли пак која виша власт потврдити мора, да закључење опшгинског заступнишТва деСтвујуће постане. Услед тога и догодило се је већ толико пута, да од закључења само она важност добију и кадшто се

изврше, ко)а у сугласу са жељом магистрата стоје. Та сами предлози за избор чииовника нису онако поднешени, као што је то општинско заступништво закључило, него је и магистрат посебни предлог чииио, што се баш неможе сматрати као штовање општинске жеље. Ми ако желимо, да нам се општински послови по наш интерес врше, морамо сва законита сретства употребити, да се овај део општинског закона измени и општини веће право у расправл.ању њезиних послова уступи. §. 103. дозвољава градоначелнику да може зауставити закључке варошког заступнип1тва, ако му се види да не одговарају интересу вароши, с другим речима се ту назначује да градоначелник; који бог зна одкуде дође, боље може знати, што је у користи вароши, што ди не. Истина, он такви закључак мора поднети вишем потврђењу, а виша власт има решавати, хоће ли се извршити или не. Али код садашље организације наших управљајућих власти, неможемо се надати, да би виша власт против мнења магистрата општини за право дада. Ово би се морало тим пре из закона изоставити, што градоначелник и онако код стварања закључака сгделује, па може мнење своје у ствари изјавити и о њему дебату провоцирати. С овим ирописом отворена су широм врата упливу других људи, који у заседању општииеком места немају - « $ 104. имао би се изменити и наредити, да градоначелниј? ни у иајнречијем случају без договора са варошким претставницима несме заступништву припадајући предмет решити. (Св.ршић.6 се.)