Zemunski glasnik

100

дити, који је пријатељ народа, ко ли не. Ми овде само о онима говоримо, који из добре намере поступак црквене опшгине не одобравају, али га ипак особном упливу нриписују, а не кривом сваћању закона. Ово је ипак Неповољан појав у нашем јавном животу, и показује наше иезрело стање, а и велику штету нам доПриноси, јер је то добродошло срететво за себичњаке и њихове оиаке намере. Ми морамо се трудити да Искоренимо рђав обичај и једном Научимо, да делимо увек мнења од особе, и да само оно усвојимо кроз шта се општа ствар повољно унапредити може. Борба мнења је од велике користи, јер само кроз борбу бистре се мнења, дух се развија и напредак људски се постизава. У православио црквеној расправи чланак г. Ореља први је појав објективног посматрања, пак зато само његовом члапку ово неколико речи посвећујемо не толико, што се с њиме у гДекојој точки неби слагали, већ из тог узрока, што нам се његови разлози неуместни чине, нак би могли, ако би без критике остали, непово.вне последице имати. Г. Орел> не слаже се са реше њем оиштинским, усљед кога сви они право бирања иемају, који досад пикакву поповину плаћали нису. Да ово решење побије, г. Орељ позива се на логику и на општи грађапски закон. Ш го се логике тиче, то сам и ја пријатељ њезин, али у овој ствари само у толико , у колико нас она учи, како треба из једног законитог прописа садржај тог прониса испиТати, јер нема сумње да законодавац у својима прописима законе логике уиражњава, али.која нрава поједииима грађинима принадлеже, на то иитање изван позитивног закона у логики одговор тражити пије уместно, нак се некоже ни уважити. Г. Орељ пита даље, да ли закон који тек ове године у Живот стуна, на права и дуЖности прошлог времепа о,\носити се може? Ово питап;е нема места, већ мора се нитати, којима особама закон право какво, овде дакле нраво бирања, подељује. На то питање одговорићемо при евршетку овога чланка. Да би на криво стављено питање одговор добио и који се са решењем општине неслаже, позива се г. 0)>ел> на огнити грађански закон, I оји нропиеује, да законм пемају

уплива на прошлост. Чини иам се, да је г. Орељ § 1. истог закона превидио , који изриком каже , да се тај еакон само на приватна права и дуншости грађана протеже. Из тог закона дакле јавна ирава тумачиги невиди пам се да је уместно. Али ако и неузмемо обзир на § 1. и ако допустимо, да основи овог закона могу бити меродавни и код тумачења других закона, то морамо уважити и § 6., који налаже, да се несме једном закону друга мисао подметнути, већ која из његових у свези стојећих речи и из праве намере законодавца проистиче. Ми дакле морамо најпре у закону о уређен.у прав. цркв. оиштина решење тражити иа да право решење постигнемо , граматикално и логично закон тумачити. А шта нам каже § 13. тог закона, на којем црквена општина своје решење оснива? Ништа друго већ да само мушки житељи, који су 24 године стари , који на издржавање цркве и школе прирез плаћају и за прошасту годину тај нрирез платили јесу, бирачи бити могу. По грамаматикалној интерпретацији дакле би решење општине са свим оправдано било и неби се дало оборити никаквим другим законом, нити са сродним, нити са несродним , на ни са миењем г. Ореља, да на темеЉну § 1411. општег гр. закона нрава и дужности у један час се рађају и престају ; јер на ово иоследње могло би сј приметити, да у онај пар, кад који од оних, који досад нису плаћали, свој глас даде, таки и прирез платити мора. То пак нестоји; јер засад још се иавесно и незна, хоће ли и колико ће који ^а нлати , дакле ту о дужности ни говора нема. Овде морамо напоменути, да је то врло погибељан нринцип, кад би се наредба овог параграФа и на јавна права и дужности односила. Будући да оваким разлагањем неда се решење општине оборити, то они који га нападају, морали су се за друго оружје побринути, како би своје ираво задобили и самосшалносш. оиштине аошшедили. А то је било могуће. Горе рекосмо да при иснитивању закона мора се обзир узети и на намеру законодавца. Кад по иропису логике § 13. у претрес узмемо, нак запитамо, коју је намеру законодавац имао кад је овај параграф ставио, онда морамо признати, да му је намера била та , да се осим жена и она од ушицаја на рас-

ирављане црквених « шнојскнх ггре'Фмеша искључе, који нихову ( У /јжносш чрама цркни и гиколи исиунилн ниеу. Ова намера је чисто изражена једном речи и то са речи „уредно." Одузимање нрава ту је као казна постављена, зато се по нашем мнењу на оне протећи неможе, који на нлаћање приреза ни позвани били нису. Ми се као нгго смо то више пута казали, са решењем општине неслажемо зато , што еу и ти , који на плаћање досад нису пофани били изкључени, дочим они, који позвани својој дужности неодговорише право бирања ио закону немају. У толико -само закон се по себи и на прошлост протеже, покрајсвега, што је то неправо јер прошасте године није нико знао да ће се са плаћањем тог приреза у будуће тако гажно НравО спојити. Али оиштина је и ту строгост закона ионравити желила, што је све он позвала, да дужности својој одговоре како би се могли накиадно у нопис ставити. Тим је она довољно показала да није на то ишла, да се многи суграђани права лише, а најмање да се сиротиња изкључи, као што се јој пребацивало. Шта више, ми смо уверени , да би оншгина, или ако не ова, а оио конзисториум онима право бирања досудила, који досад на плаћање позвани били нису , да су они у том смислу своје нраво бранили, место што су наиадањем на особе парод раздраживали и нолитичке власти умешали. г Го нас на то наводи, да некима обрана својих права није једина намера била. Ово наше мнење досад писмо на видик изнели, што нисмо натобили позвани и што нисмо хтели, да се избору запреке стављају. Сад пак, кад је и опако изборни рад зауставл.ен, казали смо наше мнење ; да се ствар разбисгри , уједно да оправдамо поступак општине, на коју се толико наваљује. За нраво своје борити се, јесте сваког појединог најсветија дужност али борити се морамо без страсти и законитим путем. Чланак г. ОреЉа дао нам је пак повољну прилику да ово изречемо и да оно назначимо, што је кривог у њему и то зато, јер видимо, да се из њега свакојаке последице извлаче, које се по закону опрандати неда.ју. И.

Изда^е и уређује: И. К. ("оирон.

Сопронова печатња у Земуну,