Zemunski glasnik

172

— Госпођо , јецаше књиговођа, ваш муж је мртав. Анђелија посрну. Мораде се за наслоњачу придржати да не падне. Затим се брзо подиже и запитавши га: где је? хтеде да иде. (Наставиће се.)

Шнавшја. (ћ (Свршетак.) А ттланови Нарвајеца да краљица дигие руку са Саи Доминга не испадоше. Министарство даде оставку. Огтремала се нова криза. Краљица није могла да нађе згодне министре за своју политику. Али бољи успех учи-ни Шпанија у перуанској ствари , где је Перу принудила да јој 100 милијона реала плати. Из унутрагањости пак Шианије нису долазили бољи гласови. По јавиим листовима зактевало се да краљица ваља са Лерсундијем и Еспартером ново министарство да склопи. Мефутим крајња нужда у Финансији принуди краљицу да један део свога имања прода у корист државе, и тако народу очи замаже. Тада почну опет дизати демократске партаје све випш главу , нарочито она што је захтевала да се Шпанија и Португалија сједини под дииастијом Враганца и којој је Прим био глава. И дојиста у јунију у Валенцији открије се нека војничка завера којој је цељ била да збаци краљицу и Шпанију с ПортугаЛијом сједини. На П рима подозреваху даје саучесник у тој завери, и позову га у Мадрид, а он не послугаа већ оде Гарибалдију у Еапреру. Оваке прилике побуде у народу неповерење и учине те министарство опет надне. Нарваец прзна да је изгубио у иароду поверење. Сад се модерадовска партаја опет уклони са позорНице. Већ 21 јуна понуди Одонел краљици нову листу министара који су гледали да се стра'сти партајске умире, општа амнестија да се прогласи, кркљеветво Италија да се припознаје 'И ствари на острву СанДомииго правично да ее уреде. Али краљица у срцу скрпваше апсолутизам, амнестија недоби у њеном срцу места — огањ самовоље и хијерархичко-апсолутних начела буктио је у њеном самовољном срцу али женско је срце тесно, те немогаш.е огањ дуго у тајности да држи; он излети и потпали револуцију што

данас обухваћа све народне сталеже. Сад коју јога да прословимо о штатистики интересантне ове државе. До г. 1811. беше стање сељака у Шпанији жалосно. Јер земља небеше његова а више од половине давао је илемству и свештенству. У почетку нашег века припадаху од 54 милиуна шнанских јутара обрађене земље: 17 држави, 28 племс/гву а 9 свештенству. Ово се стање једнако поремећавало, особито од како је г. 1833. почела уетавна ера. Поделење саевим испадне другојачије кад се укину права илемићима и поновима. Гвоздени путови нигде нису толико учинили да се газдинство развије као у Шпаиији. Јер око г. 1805. најглавнија трговина била је у томе да се рана уноси у земљу, а сад кака грдна разлика! Какав напредак у газдинству кад се грдна рана у вредности 435,051999 реала из земЉе износи. И кад је од 1861. па до сада гапански народ на земљу нлаћао на 688 милијона реала данка. Кад се давање поповима дигне са народних добара, држава их прода народу и тим мало оправи потрогаену Финансију. У новије доба потрошило се много на грађење друмова и путова. Иетина је да их у Шпаиији нема толико као и у другим европским земљама али опет их има вшпе него у Даиској, Шведској и Португалији и Турској. ТелеграФске линије но целој Шпанији јако су се распрострле. А у епољашности за саобраћај служе Шпанији: 2102 ла1)е. а за далеку пловидбу 1446 лађа с ветрилама, и 36 парњача, за прибрежну возидбу 3293 с ветрилама, и 65 парних лађа. О ратној флоти биће мало ниже говор. Индустрија и радња подигоше се .знаменито у новије доба. У години 1861. радили су 46 акционарских подузећа са укупним капиталом од 383 милијуна. У истој години ностојала су 23 жељезничка друштва са 2261 милијон капитала у акцијама и 2076 у облигацијама. Кад се толике грдне еуме у покрет ставигае ту већ поверенички заводи нису могли да изостану. У години 1861 било је већ 27 банака и кредитних завода с номиналном вредношћу од две хиљаде милијона; даље 13 осигуравајућих друштава са 404 милијона капитала. У смотрењу трговине до 1840. био је у Шпанији строг ђумрук. Свашта се није смело уносити атакса је врло скупа била. Но од то доба од како

влада и у трговачком погледу попусти мало од апсолутизма, и трговина почне нагло да напредује тако да је већ извоз у Шпапији г. 1858 износио 71,233.250 талири у вредности, а увоз 110,334.256 талира. Финанција шпанска беше до 1844 у несретном стању. Тек новијој системи данка испаде за руком да је оправи мало. У време револуције јако ее умложе расходи али и приходи су расли. Данак што је народ нлаћо , монопол на дуван, продаја народних добара, ослобођење од свештеничког давања мало опорављаше народну касу али прекомерни расходи и ратни трошкови у време револуције надвишавали су све ове приходе. Државни дугугодини 1787. изноеио је на 1.543,906.944 а после са интересом на интерес нарасте јако јер је само интереса тада ваљало нлатити 295,291.139 реала. Но у новије доба кад с§ нова уредба у данку уведе и разни приходи увеличаше а расходи смањише опао је и државни дуг. Врло је значајно како се шпанска ратпа Флота умложила. Шпанија која у г. 1843 само 23 лађе имађаше, показа г. 1864. флоту од 160 ратних лађа међу којима две панцерФрегате. Иа уз то још населеничка Флота од Пблађа и 486 топова и 8608 људи. Шпан.ска сувоземна војска износила је г. 1862. свега 287168 људи У Шпапији а 73060 у наееобинама. Са напредком Шнаније у материјалности иде и физички напредак.' У г. 1820 рачунало се да има 11,161980 становпика, а 1857. и 17,739931 дугаа. Што се просвете тиче г. 1860. износаше број школа 24353 и број ђака 1,101 529 док је међутим г. 1846 само 15640 школа са 663611. ученика било. Највише школа подигло се општинским трогаком, а многе су нодигли приватни људи и другатва. Док није било школа у којима би се за учитеља спремити могло били су учитељи попови понајвише, затим адвокати и ниеари. Испрва су школе биле инштитути где се омладина измалена привикавала, да у једнога гледа те тако су им нопови још измалепа уливали у главу страх од владе и хијерархије, које јеврло несретне последице донело. Доцпије пак по.чегае да се нодижу и техпичке, реалне и земљерадничке гаколе где иопови већ нису могли да имају великог уплива.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Сопронова печатња у Земуну.