Zemunski glasnik

371

— Но ако их она баш усприма? — То ће даље бити мој посао да }е о животу вашем известим. Зато ћете јој иаписати писмо, и кад пажња ваших кредитора сасвим на друге ствари управљена а ва^пе име слабо у виду имала 63'де, ја ћу јој онда то писмо да предам. У писму том ћете јој јавити , зашто побегосте, које име на се узесте — узмимо н. ггр. Тонер — ; одредићете јој време, када ће и друго ваше писмо добити, и кад се све лепо умири, онда нека вам госпа црнину скине и родовима и пријатељима приповеда, како је неки Тонер из ФидаделФије за жену ишге. Ови ће да је на удају наговарати почну, а она с почетка нека се устеиге, нека рекне: да није рада тако далеко у свет, да нови ђувегија није леп човек , ни блузу као њен први муж, да овај незна Францески , а она ни речице инглески — најпосле ће она да попусти, и да оде у ФиладелФију ради венчања, а нико осим нас неће моћи ни помислити, да је она отпутовала да управо вас потражи и нађе. 0 тим сте свој живот, своју част а и своје — имање спасли. — Ваш ме је план јако у забуну довео и не могу чисто да се разаберем. - Али узмико тај случај, кад се моји новци у писарни непађу, може свет лако доћи на ту мисао , да сам насилно убијен , па ће да падне ко од мојих ближих у подозрење. — И томе се може доскочити, ако нагшшете својом руком изјаву, у којој би н^вели, да сте из ови или они узрока животу свом крај учинили. Писмо то управићете на мене, да се не би забацило, те тако ће да буде у сигурним рукама, а ја ба онда први био , који би то разглаеио , што би мом положају само користити могло. Кад човеку у животу одсудни и опасни тренутци наступе, онда ту нестаје дужег и дубљег размишљан>а. Тако и са Монсе-ом би. После кратког промишљања реши се он да усвоји план адвокатов, те тако да следује савету човека, с којим је већ од дужег доба у пријатељском сношају живео, у колико међу адвокатом и спекулантом и у колико уопће ца овом свету иријатељства има. Докле је Монсе закључан у својој писарни готов новац и друге скупоцене папире прикупљао, дотле је Телард ножурио се, да му нужне хаљине и путне листове набави. вве је по умиитљеном плану удешено. У писарни Монсе овој, која

је осамљена од стана његовог далеко у једпој улици стајала, не беше у шест сахати у веч:б ни једне живе душе осим њега. У осам часова предао је он своме пријатељу — Теларду — два затворена писма , од којих једно на самог ТеларДа а друго на Анђелији , жену Монсе-ову, управљено беше. У десет часова отишао је да потражи два гробара, чији је и овде као и у Лондону посао , да за лекаре мртавце ископавају и продају — а у један сахат после поноћи могоше већ суседи писарне његове два пуцња чути. Одма по том опазише неки ноћњаци једног човека, који је великом путничком губом огрнут био, где се из исте оне куће, откуда гласи пушке долазише, брзим корацима у другу улицу упути и стигавши до неке куће, заустави се и повуче за звонце. Послужитељ отвори врата а овај му један сандучић нредаде и потом се изгуби у испрекрштаним улицама градским. XI. Анђелија Монсе-ова, жена тог спекуланта, беше у оно време чувена и разглашена леиота. Овака и најмања цртица на лицу јој беше отворена, чиста и племенита. Н»енО мирно чело, мраморбела ланита, на којима се дивотна румен преливаше, невин али чаровити поглед гаравих очију, све то беху изрази њене племените душе, пј)ед којима и самог нодозрења о неделу каквом пестати мораде. Седела је у својој собици и занимала се баш намештањем своји густи витица, кад се звук повученог звонцета зачу. И нехотице се јако уетрави и кад се погледа у огледалу, што пред њом на столу стајаше сва се уздрхта. Тако жалосна, тако бледа изгледаше. Собарица на мах изиђе, да види ко је дошао и носле неколико минута врати се носећи под пазухом један сандучић. Кад је госпа запита шта то доноси одговори ова, да је ноћас неки непознат господин, који са свим у путничко одело обучен беше, сандучић тај код послужитеља оставио, да се госпођи Монсе преда. Непознати тај имао је округлу риђу браду, велике такође риђе обрве, изговорио је и то хрђаво неколико фраицески речи и одмах се удалио. — Шта ће то да буде? Ја не познајем ни једног човека који би тако изгледао. Оигурно има каква иосла са мојим мужем.

И опет беше на сандучићу крупним словима Анђелијино име нанисано. — Да отворим, да видимо шта је унутри. — Ја би готово веровала речма послужитељевим. Он вели да у сандучићу мора само суво злато бити, кад је тако тежак. — Дакле послужитељ мисли да је благо унутри? — И све се попоси , што му је непознат човек толике новце поверио. — Али шта му даде повода да то помвели ? И као из ког би ми узрока какав непознат господин новаца слао? Сандучић не беше закључан но само запечаћен. Собарица га отвори и радосно зачудивши се пружи га својој госиођи. Беше иун дукатима. Анђелија збуњено гледаше тај необичан поклон. То мора да се каква забуна догодила. Ово је требало ваљда коме другоме однети, говорила је она. Али набрзо се мога уверити , да је сандучић баш на њу управљен. Међу дукатима нашла је једно писамце, на коме опет њено име стаја. Отвори га и пође да чита: „Ово је за дане беде и нужде... одважност и нада на Бога. Тонер." И ни речице даље нема. Додуше једна беше започета али је превучена. „учи ..." само толико се могло прочитати. Ту је прекинута и побрисана. Анђелија устаде од стола и готово ван себе посматраше чудновати сандучић тај . . . Ко је тај Тонер. То име сад први пут у веку свом чује. Какви су то дани беде и нужде, што их у свом тајносном писму спомиње. И зашто он хоће, да јој их олакша? Док се она тако у мислима борила и трудила да загонетку ту реши , оиет неко напољу зазвони , и собарица вративши се јави , да је дошао књиговођа њеног мужа и да жели да га госпођа унутра пусти, јер се о нечем важном и хитном разговарати има. Собарица и то додаде, да је књиговођа необично узрујан, што код њега ретко бива. Госпођа Монсе обуче хаљину и рече да га пусте унутра. Лице му је било збуњено и немирно , руке му дрхтаху као прут. У забуни заборави да је поздрави и уместо да проговори, поче горко плакати. Анђелија се пренерази. — Та за Бога, повиче она, говорите шта се догодило?