Zemunski glasnik

5 Зем>п\, I?. маја 1860. ЗЕМУНСКИ ГЈАСНИК.

Немунски Гласник излази Недел»ом у јутру. Цена му је годишња 5 фо - Предплату на Земунски Гласник прима из Аустрије Сопронова нечатља ринти у банкнотама заједно с поштарином или доставл»аљему кућу. За у Зсмуну, из Београда и унутрашље Србије г. Велимир Баложић у Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 28. граду. Нредбројници из Босне, Хорцеговине и Старе Србије предброј е За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроига турских, ван турске се у пдаћеним иисмпма код уирапе вилајетске печатње у Сарајеву. Беа поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

О жељезншш Ј Граишш. Нема ниједне облаети аустријске, која је толико у сваком, а особито V на]10дно-привредном погледу заостала. као што је Војничка Граница. Ту се указује за владу, као и на народ, који у н.ој живи, уински иосао , ако се жели да Граница достигне онај ступањ развића, на коме су остале земље нашега царства. Зна се да је узрок томе тај, што народ у Граници више »д сл олећа чуваше својим грудима западну цивилизацију од поплаве источног варваризма. Но те опасности одавно не стаде: али при свем том Грапи- , ца оста још по века војничким табором, који није полј О за плодове грађанског рада и развића. На.вда је Граници то счан.е била награда за толико проливену крв ! За све зем.Бе аустријскога царства дошло је ново време ; реФорме се заводе у свима струкама јавнога жи вота, стара се права обновљавају и завлађују начела, која прописује човечанско достојанство и паука. Изузета беше одтих великих промена само Војена Граница, но при свем том граничар не жели да се сад укине Граница и изједпачи са провинцијалом! Он хоће само реФорме у управи и да се и у гћеговом завичају заведу оне установе, које гарантују за благостаље за умни и материјални нанредак. Наше није, да тражимо узрок тој појави , ми само хоћемо да констатујемо, да је то мишљеље највећег дела становника у Граници. Програм нашега листа дозвол.ава нам само да говоримо о установама, које су народно-привредног значаја. Л прву врсту спадају средства за комупикацију. Наш је завичај од природе обдарен лепим рекама, које су најбоља средства за обрт. Ми се њима и користимо колико нам је могуће , али садашњост зактева

и других комуникација . поглавиТо жељезнице, а. тих срестава у нашем завичају нема. Кад би жељезничка пруга везала нашу земљу са морем. нашем би се завичају дала прилика, да са својим продуктима непосредно уђе у светску трговину. То је у садашње време услов благостања, и доказана је истина, дакле о томе није ни потребно да трошимо речи. За Границу је само питање то, да се жељезница гради. Но она је у томе погледу у врло незгодном положају ; потчии.ена државном министарству предмет је ревновања и борбе између Хрватске, Угарске па и Бечке владе. Но при свем том не налази ни код једне оне помоћи и жртве, које ваља принети, да се зем.ва унапреди. Државно војено министарство, које са својим редовним и ванредним буџетом грдне жртве и једног и другог дела државе изискује, не може за особене цели Војене Границе зактевати од делегације особи гу новчану помоћ, па је ако би и тражило, и.звесно да је од тога не би било ништа. А велике се новчане жртве изискују, ако се хоће у Граници све оно да накнади, што је батал.ено и у чему смо заостали. А да се Војена Граница унапреди као остале земље царства, то иије само тврда вол.а РБеговог Величанства, већ је то и постулаг правде и правице. Али не само да вал.а нодићи у нашем завичају жељезницр, др\ мове и канале, као и друге заводе . што служе упапређењу материјалног нашег благостања. већ ту треба да се и образованост становника подигне, како би били спремни за оно време, кад ће се Гранпца укинути. Добре основне и средње школе вал.а подићи . добре учитеље набавити и издржавати. А то све изискује велике новчане жртве, за које такође нема изгледа, да Ке их хтети и моћи делегације за Границу дозволити.

Дакле треба се и у том погледу етарати за средства, ако нећемо да заостанемо. Срећа је, што Граница сама у себи палази средства. да све те устаиове заведе, и хвала оним мужевима, који су настојјшали , да се отвори извор. од куд ће нам истицати иомоћ. Војено министарство знајући за моралну одговориост према народу у Граници и уверено,да ни од целокупне државе нити од једног или другог дела ње.зиног помоћи очекивати не може, решпло се. ;да се шуме у Граници нродаду а приход отуда, да се употреби на горенаведене цели. Као што имадосмо прилику известити се на мсродавном месту, није намера да се те шуме униште , већ да се секу по правилима шумске економије сваке године ио један део, тако да за извеспо време шуме опет нарасту. Комисиона.тно је ислеђено, да ће доходак од тих шума знатан бити, довољан, 111' само да се ■ добије гарантијаза жел.езничку пругу. која ће се од Ладранског мора кроз целу Границу до Оршаве повући, вежући сва главна ногранична мес.та, већ да ће отуда бити и средстава за с\ шење баруштииа, копање канала, а што је најважније за подизан.е и дотирање школа у целој Грапици. Вест о продаји шума у Граници изазвала је опозицију у Граници и ван Границе . највише у неким хрватским круговима , којима су се и Мађари придружили, и то с тога, што се није знала права намера: јер нити је икад постојала, да се шуме V Граници униште, ниги пак да се доходак отуда на друго што унотреби , осим на уиапређење умног и материјалног стања граничара. Сваки ће родољуб иризнати, да Граница има право, да своје благо. што је положено у н.еним шумама, унотреби на евоју кориет и да о гоме нема никоме да даје рачуна.