Zemunski glasnik

248

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун. Председништво правоелавне цркнено-школеке општине добило је ономад налог од месне власти, да сазове главну скупштину , којој ће се саопштити најновије решен.в земаљеке владе. Састанак беше за то заказан у 10 сахата, у које време дођоше изасланици мађистрата, г. капетан-аудитор Роб, г. Орељ и г. Блум, но од скупштинара не беше више од двадесет и три и ако се чекало до 11 сахата. Тај број .пије довољан , да се може што закључити, јер закон прописује, да осим чланова одбо])а, треба да је бар једна трећина скугнптинара, дакле у Земуну најлање четрдесет и шест заједно са одборницима , на састанку. Г. цредседник констатовао је то изјаснишпи се , да се с тога седница држати не може. А мађистратска комисија, поименце г. капетан-аудитор Роб рече, да ће ипак присутствујућима решење земаљске владе саопштити, које је месиој влаети овим телеграмом достављено :„Има се остати при решењу од 4. (24. маја) ов. м. Треба нову изборну скупштину сазвати и позвати је да наново бира. Ако не би хтела наново бирати, да се скупштина распусти а Земун остаће не заступљен на сабору." Присутна лица саслушаше ту изјаву и почем их није било толико, да што о тој ствари решавати могу, то се наравно и не уиустише ни у какву дебату. Из разговора појединих могло се видети, да о том предмету скуиштинари једино сабору остављају да решава , је ли избор г. дра Јована Суботића по закону или не. Он је добио пуномоћије општинско па ће знати шта му ваља радити. Ако сабор то пуномоћије као незаконитд издато прогласи , онда Земун доиста остаје незаступљен на црквено-школском сабору. Чујемо , да нису ни избори митровачки одобрени, осим г. Коларовића, те су синоћ шта-Фетално општине у варадипској регименти позване , да им бирачи у јучерањи дан неиремено дођу на избор у Митровицу. Надамо се, да још у овом листу или резултат новог избора или други закључак митровачке општине јавити можемо. У вто])ник око подне са пештанс.ком лађом приспео је овде г. др. Јоваи Суботић , који је за свој долазак напред јавио, те га дочека приличан број општинара са одбо-

ром пев. задруге и поздравивши га одпратише га у стан код председника црквено-школске општине г. дра Ј. Миланковића. Други дан пре подне дошао је у скупштину, која је тога ради сазвата била. Ту је он општини захвалио на поверењу , које му Земунци показаше. У кратко је и изложио свој програм, који је скупштина потпуно одобрила. Он рече, да патријарху ваља из пијетета ирема црквено-народном поглавару прво место у сабору уступити , који ће га само отворити , но после да сабор бира себи председника и подпреседника, јер би то врло трудпо било за патријарха, па ни достојанство његово не допушта да врши председничке дужности. Сабор, вели, треба најпре да се занима са изборним ]>едом и са будућим устројством сабо|>а, кога по зван,у треба да је члан како врховни уиравитељ школа тако и секретар народног Фонда. На сабору треба од сад да је монашески ред мање заступљен, а ваља се заузети свим силама , да нам у будуће и браћа да.тматинци буду заступљепи на црквено-школском сабору. У осталом рече, треба да се сабор на овоме сврши , па тек на оенову тога, да се сазове други месеца септембра или октобра. То је од прилике садржина говора, што је г. Суботић у скуПштини црквено-школској рекао , којом му нриликом беше дато и иуиомоћије за посланика. 0 бакљади и бапкету што су вредни земуици при])едили у част свога саборскога послаиика, следећи допис говори: „У очи Вазцееења Христова око 9 '/. ј часова искупио се силан иарод код свето-богородичне цркве, где с.у овдашње грађане буктиње за бакљаду енремљене чекале. Иред тробојном народном заставом отегла се дуга два реда све сами овдашњи грађани са запаљеним буктин.ама, с обе стране на броју по 50, које еу го])укалекао силно одушевл>ење скупл,еног народа, или као што гори и пламти чисто родол,убл>е. које се у срцу нашег заступника од толико година ужегло. У средини овог горућег пролаза одма за заставом ишла је црквено-невачка задруга еа својим ликовођом. Овај ејајни скуН обишао је пијацу, непрестано кличући- „Живео наш заступиик др. Јов. Суботић!" ,,/Кивео народерпски !" и „Лчивела свест пародна!" Ставши пред стан г. дра Миланковића, где је наш заступник одсео , после утишаног „живео" отпева задруга певачка песму „Шта ћутиш," за којом се појави учитељ Милашиновић са неко-

лико топлих речи, којима је иоздра•вио нашег заступника као : оног Србипа , кога је удес изабрао, да у ово важно доба нашег живота буде један од оних људи, који има да буде вођа народни оној стази, где му се краснија будућност смеши. Па као таковог Србина, рекао је дал,е, да га је општина овдашња изабрала , да је на оном месту засту.па, где се срећа и судба лепшег живота нашој цркви и школи ])ешава. Овом п.оздраву и одушевљењу народном одазвао се г. Суботић красним речима, обећавајући, даћетамо где место буде заиста и делом засведочити садање речи , којима се заверава, да ће чинити само оно, на чему му његова савест никад ништа неће моћи пребацити. Ове су ]>ечи прихваћене са бурним „живео," после кога нам опет наша задруга отпева „Сложно", иа певајући кренемо се дал,е. Будући се г. Суботић не могаше иодуже у Земуну задржати, то му је одма у исти дан и банкет приређен био, на који ее таки скупл.еии народ и крене. Дошавши до гостионице „златног анђела" де ће се банкет држати, чтачињеи је иут од запаљених буктиња у руци гјп-.ђанаи тако се чекало на заступиика нашег да дођс. Г.*Субо г Јић се појавИ са ошптинарима, а громовито „живео" среташе га са свију страна у име поздрава. — Сад дакле да приступимо и банкету. Овај беше сјајан, српски и једнодушап. У овим ј >ечима је све изречено. Првом здравицом иодигао се овдашњи капелан г. Руварац, којом је поздравио г. Сутића , коме је иевачка задруга са оиштом и срдачном же.вом. да наш гост упек зд]>ав и дичап остапе, „многа љета" отпевала. На ову здравицу, као шго се очекивало, одговорио је г. Суботић језгровито и дивпо. У тој беседи лепо пам је изложио тешки положај вођа народњих, сравњујући вође моралне са вођама, који физичном снагом ирисвајаху силу. и животпу снагу народу своме. Уједно рече, као што вође, који се на бојиом пол,у мишицом за браћу борише, усамљени без народа и снаге његове ништа не би могли учинити, да исто тако и данашње моралгте. вође, сами себи остављени без заједнице, једнодушиости и слоге на])одне опет ништа учинити не могу. Ту нам је после изложио свој програм, с којим на сабор полази. Но ми поштујемо цео његов прог])ам пајвише у оним речима, који памје својски и као истинити Србин изговорио, кад рече: „да ће се са са-