Zemunski glasnik

У Зешоу, I. ј.унија 1869.

ЗЕМУНСКИ ГЈ1АСНИК.

Земунски Гласник излази Недељом, у ЈУ Т РУ« Цена му је годишњаб фо - Предплату на Земунски Гласник прима из Аустрије Сопронова печатња ринти у банкнотама заједно с поштарином или достављањему кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валозкић у Беоиредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 31. граду. Иредбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске ' се у плаћеним писмима код уираве вилајетске печатње у Сарајеву. Без поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважа^вају наручбине.

Жељезннца кроз Сроију.

(Свршетак.) Види се из данашњег већања акцијонара државког жељезничког друштна, да је ово радо и у Србији жељезницу само да гради, или ако ће их други ко градити, то бар радн.у на њој да усвоји. С тога је радо или само да иште концесију, или са трећом особом, која би можда концесију већ имала, у договор да ступи. Ми се не варамо, што држимо, да се та трећа особа већ и нашла, која Ке са успехом да поср.едствује између српске владе и реченога друштва, а то је особа, која је у Београду од уплива због личног познанства и можда због сродства свога. Нек ми је дозвољено, да и ја у том питању своје мишљење изречем, ]а, који и ако сам удаљен од свог народа, у родољубу никоме не уступам. Да видимо, да ли је по Србију згодно, да овим путем пође. Родољуби смо сви од главе до пете, о томе нема сумње. Само на који начин, да се отаџбини помогне, да ова што пре и што боље мети просвете и благостања дође, у томе може да постоје разна мњења и најбољем и најжешћем родољубу може се догодити, да његова дела не само ш го не воде цели, већ кад и кад — пропасти. Које је то друштво „државне жељезнице?" То је друштво што стоји под крилима унгарске владе. Иптереси овог друштва су и унгарске државе као што у политичним интересима ове државе то друштво свој материјални интерес налази. Какви су интереси унгарске државе у народно привредном погледу, о томе довољно смо извештени њиховим листовима. Та читали смо у

„Пест. Лојду" протест зашто и с којим правом султан даде град Београд Србима У истом листу и то читасмо, да је положај Беча и Пеште онаки исти, као што је био онај у старо доба Картаге и Рима; ал', рече, још опаснији суиарник за Пешту је Београд. Унгарска све своје мере треба да употреби, да развитку Београда на пут стане.... Ово дана дознадосмо за намеру из листова да се хонвидске заставе наките и са грбовима Србије и Раме (Босне). И тоје доста значајан појав... Браћо, друштво државне исељезнице то јеона права авангарда хонвидске ове заставе ! Зато треба српска влада и велика народна скупштина узети на ум, коме ће се концесија за грађење жељезнице у Србији да'х;и. Западна пруга од Београда. то је што изиСкује интерес целе Србије, поглавито Београда. На то треба српска влада, највише пак посланици београдски да обрате пажну велике народне скупштине, што ће се до који дан отворити у Крагујевцу. Српска п])естолница мора преким путем на Сисак са јадранским морем жељезницом свезана биги, ако се хоће, да опа постане на југо-истоку европском оно исто штојеХамбург на ееверо-западу Можда ће се српска влада за тим повести, што друштво државне лсељезнице боље услове ставља, јеФтиније хоће да гради. Али корист по земљу и народ не сме се мерити по тренуцима и са стешњеног гледишта! Српска се влада свагда одликовала својом предвидношћу; да ће она то наново посведочити, о томе сам уверен. Она неће ступити у уговор са друштвом једним, које је или у јавној Или у тајној свези са ма којом туђом владом! Србии са Гачзиграда. Са овим се предмегом овај час аустријски и унгарски листови жи-

во занимају. Тако „Пест. Лојд" у једном бечком допису о тој ствари овако говори: „Договарања од 22. ма)а, што је имала главна скупштина државно - жељезничког друштва показују, да је овом друштву главно, интерес Унгарске и да сад има озбиљну намеру, да се сједине са влашком и турском жељезницом. Од врло великог је интереса свеза са турском жељезницом, како би се Унгарска у саобраћају са истоком везала, особито од како се отвори сујетски канал. Друштву је намера, да од Кикинде до Београда повуче пругу, да се одале са српском пругом сједини, која ће бити посредник између угарске и турске жељезнице. Што се тиче будуће српске жељезнице, то је дала скупштина управи друштва пуномоћије, да или набави концесију за грађење или да са трећом особом, која је концесију добила, ступи у свезу. Да би се до сад постојеће смегње , које се сматраху као неодољиве, с пута уклониле, да се од српске владе истинска концесија добије, државна ]е жељезница ступила у свезу са заступником једне конзорције београдских трговаца, који заетупник због својих сродствених и друштвених односаима на српску владу највећег утицаја. У случају пак, ако овом заступНику не испадне за руком,да концесију добије, државна је ^кељезница уверена, да је унгарска влада наклоњена, да то подузеће и материјалним средетвима заступити не би жалила, како би се осигурала та за Маџарску неопходно нужна свеза. У истом листу има још један допис из Беча о том предмету. И овај препоручује , да се унгарска влада из петних жила заузме, да државно жељезничко друштво радњу српских жељезница у руке добије, само што ту нема говора о „материјалним средствима ."