Zemunski glasnik

27 Т

ренцију код патријарха, иа којој беху 11 евештеници и оФицири и ту решише, да се сабору иеда, да бира себи председника, почем је патријарх тај. Други дантај је предмет био у нретресу и на иредлог Суботићев особито нападаху архимандрити: Анђелић и Живковић. Овима је помагао Андрић, Периша, Мандић и др. Ва предлог беху сви народњаци и говорише за љега: Ђорђевић , Димитријевић , Јоса Павловић , Милетић, особито пак Стеван Павловић, који је рекао, да народ може бити без патријарха, али патријарх без народа не. Прота Беговић и Кирјаковић беху тај дан болесни. У петак беше продужење дебате о истом предмету као и јуче у суботу и горњи телеграми јавл.ају о току седнице. Ту ћемо само још да споменемо, да је питање о председништву консолидовало странке. Посланици: Даничић, Натошевић, Мандић, Јоца Живковић и Периша Ђорђевић седе међу оФицирима. — Из Панчева нам пишу: Читасте ваљда у последњем броју „Нанчевца," да је овд. учитељ Ј. Илијћ позвао браћу учитеље из банатске Крајине да за недељу 29. јуна у Панчево на учитељски збрр и договор дођу. Главна намера и цел тога збора јесте , да се и учитељи из поменуте Крајине путем претставке на народни еабо]> у Карловцима обрате , да у иретставци тбј своје желзе иошљу, како би једном бољој судби учитељског сталежа а с тим уједно и бољем напретку школске ствари коракиули. И доиста време је, да се и крајишки учитељи сврје летарги је отресу. да мало прену и сами од себе и за еебе гласа даду, јер се њино ћутање вазда тумачи, као даим ништа педостаје. као да ништа желети немају , њихово ћутање издаје их за неку мртву масу, која просто на све пристаје. Ири свем том изглед је, да ће слаба одзива бити. јер неки баш сада имају испите, други опет немају путва тр.ошка, а најглавнији узрок можда могућем слабом одзиву тај је, што директор Чобић одвраћа учитеље говорећи им: не пгалите ее да идете иа збор у Панчево, јер је Илијћ без мог г дбзволенија" иозип написао, следователно није званичио! Жалосни директоре. зар се тако врши евета задаћа, зар ее тако учитељство и школа унаиређују ?! Ио мк се шшк надамо. да г. директор неке имати јвного спојих „рабов." који ће га ш> слушати и еамо ако ее ошј два узрока отклоне, надаги се је успеху. ј

ј •=— Збор ће се држати у недељу после подне и у случају ако не узмогну претрести све ствари, продужиће се саветовање и у понедељник. 0 резултату ћу вас известити. — Наш допиеник из Београда нам јавља: Радњу велике народне скупштине не доносе сувремено листови београдски. Један телеграм из Крагујевца од 26. ов. м. јавља, да је скупштина закључила већање о уставу и да је владин пројект устава скупштина с малим изменама усвојила. Кад је влада донела предлог скупштини, да кнез бира скупштинске званичнике, скупштински се одбор у договору е владом еагласи, да народ избере шест лица а из њих да наименује кнез предеедника и подпредседника. Ово је скуиштина и усвојила, а остале ће званичнике сама скупштина бираТи. Што се тиче саветника, екушптина је с владом нашла за добро , да их буде само петнајест. Остали рад скупштииски није тако важан ва јављање, но еамо могу још то споменути, да је усвојено поротско суђење и код политичких кривица и да су , кад је дошло да ее говори, могу ли чиповници доћи на скупштину, сви из грла викнули, да их никако иеће. Ду го ли оетаје сећање надри-образовања! . . . У нашој вароши слабо се што говори о радњи скупштинској и њеним досадањим одлукама као да се ње то ништа и не тиче. — Васпитатељ нашег кнезаумр-г.о је у Паризу при операцији. Он је ире био проФесор ФилосоФије на гандској великој школи и познат је као ваљан писац у социјалној философији . — Онај јевреин сараФ, што је нокупио београдеким трговцима толико новаца и некуда побегао, ухваћен је у Цариграду. Он је имао пасош до Цариграда, па је одатле хтео умаћи у Америку , с тога оде у конзулат српски да извади пасош. Г. Грујић видевши да то није чист иосао, рече му да дође еутра дан за пасош ; а он међутим јави влади ерпској за таког и таког човека. До који дан биће доведен у Београд. Да ли су сви вовци код н>ега не зна се. — Јуче, у суботу, скупштина је нотписала уетав, а данае потврђују га Намесници и скупштину закљују такође данае. (Телеграм.) — Грађање жељезнице кроз Србиј'у т нравцем на Алексинац и Ниш где ће се са турском пругом скопчати, осигурано је.

— У четвртак беше у Новом Саду избор посланика на угарски сабор. Милетић је изабран еа грдном вишином гласова, имао је до 500 гласова а противник његов Тоша Мандић 52. Белика је денутација са барјацима позвала Милетића. — 0 радњи на унгарском сабору имамо ово да јавимо. Још једнако је у претресу законски предлог о устројству првостепених еудова. Дебата је жестока и води ее са огорчењем странака. Почета је специјална дебата. Међутим дође у претрес закон о конскрипцији, која ће бити с почетка идуће године у свима земљама, што принадлеже круни св. СтеФана, Сабор је на ту цел дозволио 150.000 Фор. за трошак око конекрипције. Осим бројења становништва записаће се и станови и стока том приликом ; било је и више интерпелација, међу којима је вредно да се сиомене интерпелација, што ју је ставио носланик сабора Имбро Иванка у погледу на турске жељезнице. Министар Андраши одговорио му је, да ее о томе питању воде пријател>еки договори између обе владе, и резултат ће бити тај, да аустријско-унгарска турској влади оставља на вољи, да може где хоће да свеже сво]*у цариградско-босанску жељезницу са елавонсКо-хрватском пругом, но мора у исто време и унгарску жељезницу са цариградскосолунском линијом да веже по сретством српске пруге, што ће да се повуче долином Мораве. То, рече гроФ Андраши, иште не само интерес Унгарске и Србије, него и индустријских крајева Аустрије и сва северна Немачка. С тим извешћем задовољио се г. Иванка. — Сутра у понедељник састају се у Бечу делегације, које ће, као што листови јављају, сам цар и краљ отворити. — 8а гл. командира у Унгарској наименован је подмаршал Габленц. На његово место у Вагреб долази подмариал кнез МенсдорФ, онај исти, који за Шмерлингово времс био министар епољашних дела. За замењеиика му наименоваће ее |енерал Фром, крји је ЈЈоћеии граничар. — И Француска скупштина еастала се пре неки дан и ©дпочелш "је своју радњу. Биће и ту ево| прилици жестоких борбз етранака-