Zemunski glasnik

У Зегау, 20. ј>ла 1860.

ЗЕМУНСКИ ГЛАСНИ

Земунски Гласник излааи Џедељом у јутру. Цена му је годишља 5 фо - Предпдату на Зем.унски Гиасник прима изАустрије Сопроновапечатња ринти у банвнотама заједно споштарином или достављаљсму кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашљо Србије г. Велимир Валожићу Беопредбројнџке у Србији стане лис.т овај дукат цесарски с поштарином. Број 38. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, Хорцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у нлаћеним нисмима код управе вилајетске печатн.е,у Сарајеву. Бев новаца никакве се не уважавају наручбине.

грцегоиину и (Јтару ( роиЈу 60 гроша турских, ван турске иоштармие, коју предбројници сами имају плаћати.

Железница у Србији. Још дванајест дпна па ће се решити: које ће друштво да гради жедезиицу кроз Србију. То је опо важно питаље, којим се сада у меродавним круговима у Београду занимају. Ваљда је већ опредељен правац ерпске пруге, решено код које ће тачке да се скопча српска динија са турском. а то је било неизвесно кроз ду?ке време. Оад се дакле само пита: који су најбољи услови по Срб.ију и које друштво даје највећу гарантију ? Интересантно је видети, како српска ирестолница постаде стециште толиких противних интереса, како се у предсобљу српских регенага од неког времена стичу заступниди оних новчаних сила европских, које од петнајест година амо толико иута имађасмо прилику да видимо, где се више-мање по свима крајевима Европе међу собом боре. Са владом Наиолеона III. настаде нова епоха не само у политици него и у економном погледу. „Креди-мобилје" браће Перер изашао је као џински такмац старим новчаним силама, с којима се бораше сваком ириликом, а за најновије своје бојипгге изабра Србију, а то поводом грађења сриске жељезнице. Јер један од главних тражилаца, што иште дозвол.ење да гради ту железницу, то јеаус. јужно железничко дј )уштво , коме је заштитник Рочилд; други тражилац. природни супарник овога друштва - то је аустријско државно ж; л лезничко друштво, гсоје стоји под п ротекци јо м Д»реди-.моби л ј е." 11 о знато је . да је у Београду заступник аустријског државног железничког друштва барон Федор Николић. уиук великог кнеза Милоша, дакле члан династије , што влада у Србији , и који може још доћи, услед потоњега »акључка с &упштин-

ског на владу у Србији. Види се дакле, да аустријско државно железничко друштво бољега заступника није могло наћи. Али не само ове личне надмоћности, него и Финансијске користи ио Србију као да изискују, да се ирими ионуда госп. барона Николића и да му се изда дозвола да гради железницу кроз Србију. Јер иробитачније је ио државну касу, веле, кад се гарантује за деветнајест тисућа Франака од километра , него са двадесет и две , двадесет и три до двадесет и пет тисућа. Шта вшне чујемо, да аустријско државно жел.езничко друштво само хоће од те знатно попуштене суме од деветнајест тисућа Франака 30°/ о на се да узме; неки пак веле, да неће то оно само за се, него заједнички са мађарском владом. На тај би начин српска жељезница била субвенционисана од стране државе, дакле би Србија у тако важном подузећу зависила од туђе владе! Кад знамо, да економну зависност од политичне само један корак раздваја, то ћемо нојмнти, како је понуда г. барона Николића само привидно пробитачна по Србију у Финансијском погледу. Изриком велимо „принидно" и „по Србију," јер у стварије од користи само за .Угарску. Оваку „добру" по Финансију понуДу не може да стави његов главни конкуренат — јужно жељ. друштво; јер овај сеобазире само натрговачке Факторе а не на политичке, који су код ауетријског државног железничког друттва меродавни. Интерес .Угарске захтева , да источна трговина узме иут кроз Мађарску, којој је срце Пешта. Грађење сваке друге п])уге, која не би додирнула ту средсреду угарског државног и трговачког живота, Мађари хоће да осујете, а за то су готови да принесу жртве. Мађарима је противна свака железница, која би имала Бео-

град за своју излазну тачку а не би нри том Пешту додирнула. А то је оно , што јужно аустријско железничко друштво намерава. Београд би се са свим еманциповао од Пеште и постао би на југо-истоку доиста оно, 1Пто је Хамбург на западу, кад би са једне стране српском ;келезницом био скопчан са турском пругом а с друге стране пак са западом јужном аустријском жељезницом. Са севером је Србија већ скопчана жељезницом , главни део извозне њене трговине већ узима пут преко Базиј,аша, са севера долази и Дунав и Тиса, просецајући најплодније делове угарске државе; дакле је Србија већ свезана са севером и природном и вештачком свезом, али није са западом, што је по њу исто тако важно, да не рекнемо још важније. — Србија ће доћи са западом у неиосредну железничку свезу само тако, ако пруга кроз њу није у рукама оног друштва, кога је заступник барон Николић; само онда играће корисну по њу улогу као посредница у светској трговини ако или једном домаћем или ономе друштву изда концесију, које располаже турским иругама. Главна је тачка у уговору, гато га је ту скоро Давуд-паша у Паризу закључио, да се турска железница мора провући кроз Босну до Саве код Брода или још даље западу. Босанска железницаје српској прузи главни такмац у погледу на трговину између истока и запада. Оно друштво, у чи јим су руКама железнице турске употребиће ту своју позицију на то, да источну трговину упути кроз Босну, а не кроз Србију, ако непр^јлтељски одношаји поетоје између срис.ког и турског друштва. Тад ће се ерпском жел^езницом само локална трЈ -овина служити, светска пак узеће правац кроз Босну. (Свршиће се.)