Zemunski glasnik

У Земуву, 27. ј)Ја 1869.

ЗЕМУНСКИ ГЈАСНИК. тт а п лп Пиелп гату нн Земгнски Гласник прима иа Аустрије Совронова иеч.чтл .а Земунски Гласник излази Недељом у Јутру. Цена му ,)е годишња 6- фо - предплату на о . 1 ' ' риитиу банкнотама заједно сноштарином или доетав^ан., , у кућу. За . ^ У Звнуну, из 1,ео П ,ада и унутр.шљс СрбиЈвг. Велимир Валозкић у ј> о "редбројнике у Србији стане лист овај дукат цвсароки с ноп.тарином. 1 )П 0 ј 39. -.'»ДУ- ИрсдброЈпицн из Боене, Херцвгови.е и Старо СроиЈв „ред< :,,ме За Босну Херцеговину п Стару Србију 60 гроша турских, нан турске 1 Ј со у плаћеним писмкми код управе вила,е Т ске лпате у СараЈеву. « поштариие, коју предбројници сами имају плаћати. новаца н икаквс се не уважава ЈУ наручоине.

о Крајивмка копзорцпја.

Корак по корак ее чини, да ее ноетигне цељ , што себи ставише људи да Крајина дође до жељезнигте. Ми смо свагда извештавали читаоце о ступњу , на коме се подузеће находи, јер нам се види, да је жељезничко питање најглавнији предмет, што се на дневном реду налази. Леп је одзив нашао ирви иозив у Крајини, нгго га је издао привремени одбор; не сумљамо, да ће и овај одзива наћи. што га овде износимо читаоцима: „Неколико Граничара окружни цом евојом од 31. маја о. год., издатом уелед договора у Сиску, позвали су суграђане своје, који у војеној Граници живе, да се придруже граничарској конзорцији и с уписивањем припомогну како би се капитал од два милиона, раздел.ен у две стотине утемељитих делова по 10000 ф. номиналне вредности, сакупио. Задаћа те конзорције била би . да се изврше намере војеног миниетарства, које се на Границу односе, и ко]е се у томе састоје, да се жељезница од Земуна до Хрватскога мора направи, и канал од Буковара до Шамца, који би Оаву с Дупавом епојиб, ископа. Државна потпора не би се у готовом новцу састојала , већ у одступу оних ерарних шума бродске и варадинске пуковпије . које ће се по пропису шумареке економије еећи Будући пак да је много већи капитлл потребнг, да ее та подузећа изврше , то би дужноет била јрдног великог новчаног завода, да тај к'анитал прибави по уветима, који би се с н.име уговомили. Међутим би исти завод имао и ту дужност , да ону су >. у прибави, која је потребита , да се од Граничара упиеане и нанлаћене евоте подарити (1)е1ећпеп) могу. У наведеној окружаини било је изриком споменуто да уписници ј

80°/ 0 °Д уписане еуме наплатити имају, што би се на акцијама ио 200 Фор. запиеало, а новчани завод имао би две трећине од наплаћане суме уз уговорене камате уииенику дати, који би и даље имао право евоје акпије или задржати или панред назначени број еиндикату на продају оставити. Граничарека конзорција бира половину чланова уирављајућег и надзррног већа и учеетвује једиаким начином у уепеху целог подузећа. Овај нозив нашао је одзива у нашој домовини, јер су наведена подузећа побудила домородна чуетва код наших еугра1)ана, па и изглед је, да ће ее иредх зимачи и сами коркетити. г Ј'о је доиранело, те се је ви ше од два милиуна уписало , па еу уписници и љихови пупомоћници на скушптини, која је држапа 13. о. м. у ('иску. гршнчарску конзорцију као уетановљепу проглаеили, г. Амброза барона Враницанија за предеедника изгбрали и два шира одбора, јеДан у Оиску, други у Земуну уетановили. Ови одбојш унућени еу, да еходне кораке предузму и по дга члана изаберу , који са изабраиим иредеедником ужи одбор сачиљавају, који ће у Бечу у корист конзорције даље радити. У смиелу закључка главие екуиштине , који је надлежној власги доетавлен, овде се _је у Земуну одређени одбор конституисао и овим еве становнике у Граници позива, да реченој коизорцији приетуие, уиксујући се ма и најман,ом еумрм од 200 Фор. Уиисници имају се тако ието ематрати за оеноваче као да су одмах у почетку конз о р ц и ј и п ] ? и сту п ил и. Надамо се, да овај позив неће без уепеха остати. јер наше намере имају у виду двоетруку кориет. По најпре, овде нам се пр.ви нут прилика укавгје , да на извршен.у домаћих подузећа еуделујемо . и да у кориет наше жалибоже занемарене домови-

не радимо. Али исопствену кориет може ишчекивати еваки онај , који се је тој конзорцчји иридружио. Овако иодузеће , коме човек своје душевне и материјалие еиле , своје имање посветг, мора му и наКнаду донети. Да нам вак ова подузећа, која ми у виду имамо. новчаиу корист обећавају , најбол.и је доказ тај, што ее је већ више од двадсем* друштава конетитуиеало и која већ сходне кораке учинили , да им се та и 'Д\ зећа новере. Она друппва, у којима се новчани заволи и прједини богаташи тталазе имају пред очима само материјалну корист, и.их никакво домородно чуетво не побуђује. Та кориет пека и нае руководи, Исгипа, да ће многи поеумњати, да ћемо ми у борби са тако вели* ким новчаним заводима мегдан одржаги, но то нае не сме устрагаити да бар нагау срећу покушамо , јер ми и с моралним оружјем војујемо. Њ. Б. цар тврду вољу гоји , да се цео приход од крајпгаких шума, које ће се сећи, на крајигаке сврхе употреби. Ово је једини начин како би се царској вол>и задовољило, ако ее извршен.е подузећа граничарекој конзорцији иовери, јер би само тако цела добит у нас остала изузимајућу накнаду , која би се банкалиом заводу одредила. Но ми и преимућства у овој ствари имамо. За иоследњих двадесет година Аустрија је ваше од три хиљаде милиона Форината на разне цељи потрогаила. Па остпарењу тих цељи радили су страпци и иагаи држављ.ани , а сви имадоше отуда лепу корист. Оамо Г]>аиичари још пикаква берићета не угледагае; они еу < амо терете сносили Оад пак кад се земаљско благо на земаљске цељи хоће да употреби . сад правичноет зактева, да се Грап-;члрима тај рад новери. То еу узроци , због којих очскујемо живо саучехнће нашега ачага