Žena dvadesetoga veka

имају плату, пили за жене писце, да располажу својом зарадом; право за све жене да се пиштају у оном што се тиче савести и што се тиче брака. Има рефорама које би биле штетне и опасне, ако би се начело терало до краја, а које, омеђене у правичне границе, могу бити примљене без икаке бојазни. Тако је изборно право: оно би сметало мужевљој власти, ако би се вршило док траје брак, а ком п чему оно може удити, ако би га вршила удовица

Додајем да се сада не ради да се промени законодавство, него да се руководи васппитање. Претпостављам да је оно добро урађено да, за срећу женпну, за срећу мужа и деце им, она мора остати дома, и своју вредноћу употребити на службу породици: али је тим не мање јасно да она има потпуно право ући у какву радионицу, п да јој се, без неправде, не може то право укратити; тако исто у случају сметње или болести мужевље, а нарочито кад обудови, онда јој нико не може сметати да сваки дан може своју децу оставити, да би им зарадила хлеба. То исто чини п дојиља која своје одојче даје другој жени, пи то чини с тужним срцем, али од два зла мора да бира мање. Нама васпитачима посао је да жену спремимо да може бити супруга и мајка, што је право стање њено; да јој помогнемо наћи зараде без дугога остав-