Žena dvadesetoga veka

со со

да жене обвеже да морају гласати. Ево зашто. Ако се то не узакони, жене социјалисте гласаће све, а премного честитих грађанака, остаће дома. Окром тога, добро ће бити у Француској, и у свим земљама католичким, сетити се да ће: дати женама право гласања, бити то исто што и дати политику у руке поповима.

Ја нисам већи пријатељ ни оних индустриских преображаја који одводе жену од куће већом надницом за њен рад. Једном речи, у оном што се тиче само жена, ја се прибојавам од оне јекономне реформе која од њих гради Фабричне раднице, као и од политичке реформе која би од њих градила активне грађане, и од реформе друштвене која тежи да их сведе да буду само ортаци у командитном друштву с два потписа и с ограниченом одговорношћу. О свим тим лепим стварима ево мога мишљења и мога страховања.

Ја се бринем, а то не значи да се и проТИВИМ. Међу овим преображајима има их неминовних, и с њима се ваља измирити; има их правичних, које треба желети, на прилику, право за жене трговкиње, да гласају за изборне судије у трговини; право за жене које

Ф 6“