Žena dvadesetoga veka

105

_ Без сваке сумње, ја признајем да су оне подобне за ове ове жртве, да оне чак могу у неким приликама савладати своју осетљивост; а ми смо видели 1870 године светских жена, глумица, које нису биле спремне за службу по болницама и које, побеђујући своје живце и своје покрете јединим напором ближњељубља, одаваху се са свим нашим рањеницима у нашим амбуланцијама. Ја се сећам да у оној амбуланцији која бејаше уређена у позоришту Одеону, г-ђа Сара Бернхардова, са својом белом кецељом, бејаше као каква старешица служитеља у болници: она имаше пуно рада и ревности, она познаваше болеснике тачније по њиховим ранама и по лому костију, него по њиховим пменима и њена је амбуланција била у дивном реду. Ондашњи министар јавне наставе и лепих вештина походи је, јер Одеон стајаше под његовим министарством, и он честита госпођи Сари Бернхардовој толику преданост том патриотском раду. Госпођа Магдалена Брохен бејаше у ТеатруФранцуском; и она се похвално одликовала у том послу.

Очевидно, жена болничарка морала је јаким напором утишати куцање срца свога, савладати своје утиске; али, у самој ствари, она, је само вршила наредбу докторову или хирургову. Она нема никаке одговорности. Ако ли

ле