Žena dvadesetoga veka

104

су му да стече уздање у своју руку, вештину, п потребну хладноћу у раду.

У жене докторке не може бе наћи ових драгоцених својстава; вештина, гипкост, и лакост руке, које су толико развијене у многих жена у обичном животу, укоче се од оног немпра које оне осете кад треба да ману ножем или другим сечивцем, п кад се на једанпут обдепу пред заплетом ком се нису ни надале у почетку операције.

Ја знам шта ће ми се рећи на све ове тешкоће, да не речем немогућности, на које ће жене наићи улазећи у службу лекарску.

Неће ми се ништа одговорити о отпору болесника и о невештини жена, која ће долазити од ређе праксе њихове, али ће ме напасти због њихове осетљивости.

Они који су бивали у болницама п у амбуланцијама, видели су жена у великом броју које превијају ране и дворе болеснике; оне нису само гледале жалосне призоре, него су још помагале, метале шарпију у ране, или су их испирале п завијаде ; оне су живеле у оном ваздуху пуном карбола, слушале јечање и лелек болесника, и приносиле им напитке или лекове, подижући их на њиховој постељи, да се напију, показујући дивно стрпљење и не марећи за себе.