Žena dvadesetoga veka

Никад ње нема после подне на шетници. То је време очино. Она с децом изиђе на гробље пре вечерње или после вечерње, какво је кад време. Она клекне пред дрвеним крстом, који се већ почео кривити, на њеном рамену тихо плаче кћи њезина, а мушкарци се играју међу гробовима, чувајући се само да не дижу вреву.

ес =