Žena dvadesetoga veka

од педесет година. Па је дошао опет, и сада, јамачно, за свагда. Данас је одредба брака, ово : брак је уговор који се може раскинути разводом. Ја сам од оних који жале што је то тако. Све што се не може раскинути, што је трајно, има неки верски карактер. Нераскидљивост има не само снагу принудну, него и моћ убедљиву. Њојзи је време помагач. Она, је измирила многа срца која би се парницом само огорчила. Она осуђује родитеље на јарам који је њима некад тежак да деци буде мање невоље. Она меће последице од погрешке балп на онога који је погрешио. Она даје победну и некако освећену силу једном прстену за који се нижу сви прстенови те чине вечити ланац у који улазе сви људи. Јесмо ли ми довољно обезбеђени против напада од слабости те да се усудимо огласити га као темељ друштвеном реду: Развод, удружен с браком, то је исто што и начело смрти удружено с начелом живота. Сами облици (Формуле) брака постају лажни. Он јавно говори: ја ћу ти бити веран; а закон му допушта да подразумева — докле си ми по вољи! Он не може да се брани од изненађења својих осећања. Наложништо губи своју природу, пошто су му довољне неке Формалности па да постане законити брак. Учени људи милују да умножавају ове Формалности; у Енглеској, до