Žena dvadesetoga veka

140

затвара очи, да је то вече предате човеку кога она никад није видела, п који бе постати савршени господар свих њених делаин њезинога живота, зна да поред ње има други неки свет, у ком је жена равна с мужем. Нема зида толико високога да од ње то сакрије, и да јој спречи ако би она наумила, побећи одатле. И она би то наумила поздраво, само кад би њој Запад понудио веру, јер ће до века остати истина да вера може горе премештати. Вера шаље своје миспонаре који тешко могу да допру до људи, а до жена није ни мислити да могу доћи. Она шаље и калуђерице али и оне походе само болесне и немоћне. Она даје замршене п тешке за разумевање догме. Оне су за нас просте, јер их знамо од детињства, и примамо их пре него што умемо мислити. Ми показујемо нарочито Истоку метафизичку страну наше вере. Породица би брже побеђивала, само кад би је било.

Њена је несрећа што је мртва, и то је највећа несрећа нашега времена. Познавање Источанака са животом Јевропљанака почиње се читањем наших романа. Оне ту виде с једне стране квар и неваљалство, с другепак наложништво. А њима би требало показати породицу. Обновити породицу ва истину је толико колико и обновити један народ, обновити народе !!

о

7“

Ма