Žena dvadesetoga veka

нови 9219, 213 и 214 грађанскога закона. Он још прочита и чланак 226, који овако гласи: „Њена може завештавати 668 овлашћења, својега мужа.“

Кад се и то читање сврши, кмет упита да. ли има брачнога уговора. Тада секретар позове све да устану на ноге, То је тренутак свечан. Кмет изговори ове речи: «Хоћетв ли ви, имерек, младожења узети за жену девојку (или жену) имерек, која поред вас стоји! Младожења, одговори : Хоћу! Исто се питање учини и невести. И она тако исто одговори да хоће. Онда кмет изговори: «У име закона, објављујем да сте ви венчани“!

Опет сви поседају. Венчање је свршено. Нико није чуо што је изговорвно, онако у разговору и у вреви. Та то не треба ни слушати обчно се говори; то је проста Формалност. И одиста је то сама Формалност. Младенци и четири им сведока потпишу с кметом записник, па св свак враћа својој кући. Траје то свега, десет минута; а са потписивањем, највише четврт сата.

Ако кмет познаје младенце, или ако ту има које важно лице, онда је у реду да изговори малу беседу пре него приступи к венчању. За то опет треба да је кмет вичан беседити, и да је колико толико школован. Та