Žena dvadesetoga veka

168

су муж и жена једне вере и још где обоје верују; има кућа слободних мислилаца, где су се муж и жена сложили да немају никаке вере; и, најпосле, има кућа конкордатских. Ових је највише. Управо би се могло рећи да су редовно све куће конкордатске, а куће теократоке и солободномислилачке само пзузеци. | Допустите ми сад да се позабавим само о конкордату. Не уништава се тегоба кад се уништи вера, пили кад се уништи Философија. Напротив, тегобе наваљују са свих страна; а осим тога не треба претпостављати да ће обе стране уговорнице остати довека при свом одрицању. Остати довека! То би било некакво чудо. Чак не знам сме ли човек и изустити овако крупну реч. И сама смрт не доноси мира. Напротив смрт узнемирује више него живот. Једна страна може саму себе да преживи својим завештањем, п онда власт је њена у толико тежа у колико не може да буде никаква намирења. Али прођимо се изузетака; доста су нам обични случајеви да расправимо што смо наумили.

Ја сам казао да је већина кућа састављена од власти световне, коју представља муж, и од власти верске коју представља жена. Ту, као и другде, материјална је сила у елемента, световнога. Он, поред тога, има за се и закон.