Žena dvadesetoga veka

169

Сили материјалној, и сили законској, жена премапоставља силу верску, силу моралну, која ради кроз убеђивање и кроз лукавство. Не може се рећи: ми идемо свако на своју страну. Жена ће ићи у цркву а муж неће, па ће свачија слобода бити цела. Католичанство, говорећи нарочито о вери која влада у Француској, умножило је прилике за сударе. Само идење у цркву, које се чини са свим лична, ствар, својом учестаношћу утиче на заједнички живот. Душе побожне нису задовољне да. одлазе само недељом на службу, него хоће и на вечерњу, и на јутрењу, и на сваку другу богомољу. Човек тако побожне жене има своју слободу, али он нема своје жене. Треба плаћати прирез за издржање богомоље. Он то пеће. Он брише црквени трошак из свога буџета. Свак зна да га он ипак тегли, и још да га то стаје скупље. Има црквених заповести које се шире на сву кућу, и тешко се могу да скуче само на неколике кућане, као што је, на прилику, пост. Црква се је разблажила; она се задовољава да се пости само петак; а некад се постио петак и субота сваке недоље, постило се у очи свакога великог празника, четрдесет дана пред васкрсе, свега цела четврт године! А свака кућа не може готовити двојака јела. Лена се може толико испаштати да и свом здрављу уди, а што ће деца;