Žena dvadesetoga veka

196

вити њих, оне ће свега века свога морати имати велико место, место понајвеће : оне су синовља савест. Доцније ћу казати шта оне треба да раде у настави своје деце, мушке и женске; али у васпитању оне су све. С тога су увек и говорили мудри људи: „Ако хоћете да преобравите друштво, преобразите најпре _ жене.“ Преобразити друштво ! Ове речи значе данас: оборити друштвени ред. Не треба ни да кажем да таква реформа није моја. Реформа, коју тражим ја, не иште да се укине вера, породица, п имовина; него она хоће њих да оживи ! Туга човека хвата кад види да се жене удружују с онима који хоће све да поруше; оне правце иду против свога задатка и свога интереса. Данас кад су утицајп верски упола уништеним, чак и у простога народа, жене су готово последња нада моралу. Оне су велико посланство, највеће и најлепше међу свима. Ја бих хтео да покажем како га оне могу п како треба да га испуне.

Имају оне четири врло различна доба када су задахњивачице у морала. Доба најмлађега детињства, где су оне саме са својим ђаком. Да, саме ; јер оне њему говоре пре него што ђак зна и говорити, а он, пре него што уме говорити, њима одговара. За тим долази детињство и младићство; онда оне већ нису саме; онда имају и сувише помагача. То је доба