Žena dvadesetoga veka

190

тешко, јер оне имају за то време, не само да образују срце своме чеду, него да га бране од других. Од њих се мање тражи да свезу хране у магацине, а више да спрече да се онамо не унесе храна отровна.

Треће је доба кад се дете већ приближи ка правому животу, или га већ и отпочне. Онда пазите на њега: оно већ мисли, оно разлаже. Оно више неће да буде створење без своје воље какво је било дотле, примајући све задахе с поља. и усвајајући лаком вером сво идеје које му се дају. Оно тада размишља о оном што му се каже, и о оном што му говорите ви. То је добро, али је то и опасно. Нарочито у ово време треба отац да се умеша; али врло често оца нема. Он има своју борбу са светом, од које не може да се отргне. Он нема ни времена, ни умешности да га учи. Кад му је дете било од десет година, он је за њега, чинио оно што чини мајка најмивши дојиљу; он га је дао у колеж. То је добар отац, који све ради само за овога сина. Њему се може пребацити само то што се стара готово једино о тековини, а оно што он зове посао осећања оставља својој жени и наставницима. Зато и не рачунајте много, драга душо, на свога човека; питајте га, али се у њега не уздајте. А пошто отап не може, мајка мора промиолити о наставницима, мора одабрати учитеља,