Žena dvadesetoga veka

201!

не мисли, он сања. Ако бих ја хтео да одредим матерама пресудни тренутак, ја бих га, ставио у други период, када још влада веровање, али веровање разумно. Ово примећујем тек узгред. Ово не смањује ни у колико важност првога старања, првих утисака, првих светлица. Као што смо их примили без претреса, ми ћемо их п очувати можда и нехотице, као Фонад у који никад не продире светлост анализе, што и чини главну особину нашега бића. У сваком случају, баш за време ових првих почетака ми смо одвојени од своје мајке. Не говорим ја са свим исцрпно о овом периоду, али ипак треба да кажем неколико речи. Ала, је то несрећа, кад потреба, или погрешке у животу, одвоје једно од другога, још с почетка, два бића која оба чине једно! Живот сиромаха, сиромаха, из града, почиње готово увек низу својих несрећа ево овом несрећом; и то је прва разлика међу надничаром пољопривредним и надничаром индустрћпским. Све су сељаке њихове мајке одојиле !

Говорило се у ХУШ веку, пре Русоа: „која не може дојити своје дете, треба да га да на дојење каквој овљанци, те у исто време да дете буде у чисту ваздуху и на слободи у пољу.» Одиста ваздух сеоски бољи је од ваздуха по градовима; али је кућа, која се држи чисто, која је начињена вешто, боља

па ар