Žena dvadesetoga veka

202 М

од сваке сламаре мрачне и влажне у селу. У вароши се има при руци и лекар и лекови. Ту се увек зна више из хигијене него у 061). Ту се човек налази међу људма углађенијима. И све то није ништа према овом добру, које је веће од свих других: у вароши је дете близу своје мајке, близу њенога надгледања, и њезина миловања. Овде се живи као што живи и она. Ако се чедо, по несрећи, и не дојп њеним млеком, алп му бар није украћена храна њезинога срца.

Матера више умире у вароши него на селу, а међу тим младе мајке у Паризу имају више разумнога гледања и удобности. Али ова наука факултетска, п ова строгост породична не могу накнадити слабост која долази једнима од радионице, а другима, које особито имам на уму, од начина како живе. жене имућне имају врло жалосну хигијену. Ја их корим што се преко мере стежу, на велику штету и свом здрављу и својој лепоти, за тим за претеране мирисе, за вечито седење, вечери по забавама и позориштима, = јутра у постељама, за храну што само квари желудац, или га слаби, за залудничење које уди пи телу, и души, п карактеру. " Овако радећи начини се од жене некака госпа, то јест, нешто вештачко, подесно за вештачки живот у салонима, а једва моћно испунити оно што му је наменила природа. У Китају, поред тога,