Žena dvadesetoga veka

203

жена, још и ноге осакати. Жене у Јевропи, хвала Богу, нису тај обичај примиле: оне су задовољне што онаказе свој стас! Порађање, за створење овако приправљено, двојином је опасно; дојење је врло теретно и, у много случајева, баш немогућно, јер млека нема, што је очигледно сведочанство да се радило насупрот најпречим природним законима. Онда је дојиља преко потребна; али дојиља смањује мајку: то је морална штета која се удружује са штетом физичком. Први су месеци готово изгубљени. Они ће се на ново добити мајчином нежношћу, само ако се дете не пошље на село. Из овога излази да је подићи дете теже у вароши него у селу. Не говорим ја овде о народу који ради по Фабрикама, јер је стање радница тако да се тешко и може сложити с угодбама које требају мајци. Ја сам написао целу књигу о радници, на коју овде и упућујем. Како се помене радница, одмах ће сваком пасти у очи да, поред питања моралнога, ту има и питање друштвено од највеће важности. Још једном помињем да се ја ових питања само дотичем. Можда ћу се некад п на њих вратити, да их посебице претресем како ваља. Овде захваћам само оно што се изречно тиче наставе и васпитања умнога и моралнога. Међу тим, пре него бих се вратио к свом предмету,