Žena dvadesetoga veka

да ли својим постајањем не ствара и какву штету Да ли је све добро што он доноси Да ли је све рђаво оно што он рушиг Не треба гледати само на физичку страну, индустрију, и науке. Погледајмо и на страну моралну. У том је свету позорје малко другојаче.

Нећу рећи, као што говоре многи мислиоци, да је морал опао. Напротив он се у нечем и нечем и подигао.

Подигао! Да се разумемо. Морал вечит. Правда не извире из људских договора. Ма каква да је њена природа, она је вечита и непроменита. Да какав силни вихор духне и да однесе овај свет, да га уништи, па место њега да. створи свет нови, ова иста правда која, влада у свету овом, владала би и у оном свету новом. Довољно је да има разума да се она може схватити, и слободе да јој се сме покоравати. А разум је некад више а некад мање обавештен о законима вечите правде. Човек гледа ово исто сунце, само га гледа бољим очима. Доказа за то има обилно. У старо време људи су живели у неку руку по науци која је допуштала ропство. Платон је имао робова; Аристотвло је писао о ропству са свим хладно, као и о свакој другој ствари, и постављао му је темеље. У Француској, теорија о ропству и само ропство, с неким изменама тек на површини, одржали су се чак до ноћи /-га ав-