Žena dvadesetoga veka

б

И ја не говорим ништа о новим начинима. осветљавања, пи грејања, ни о Фотографији, нити о толиким другим проналасцима који јуре сваки дан у стари свет да га преобразе или да га униште. Да су научници ХУП века могли устати пре две године и разгледати париску изложбу, они би мислили да су пренесени у свет Хиљаду и једне Ноћи; научници из ХГУ века позвали би у помоћ Инквизицију. Они би спалили Ј. Пастера, Ј. Едисона, и Ј. Бертелота. А за мога пријатеља Ренана не би било нигде довољно велике ломаче да тело његово претвори у пухор. Ми бисмо могли показати Тпрену војске од четири стотине хиљада људи, а баш тиме ја се много и не хвалим, него бисмо ми њему могли рећи да у те четири стотине хиљада нема их ни четири хиљаде што не знају читати, и то би њега збунило. Ја бих волео одрицати најочигледније математичке пстине, него оспараватп извршене напретке свуда и у свему: у правди, у хигијени, у настави, у медицини, у хемији, у Физици и у индустрији. Напредак је најпре ишао лагано, па онда брже под утицајем Философа, па је, најпосле, јурнуо трком кроз Француску Револуцију, и данас га ништа не може уставити; једва га човек оком може пратити.

Али овај општи напредак, који чини да је данас лице света тако лепо п примамљиво,