Žena dvadesetoga veka

216

Ну ево она постаје мајка! Шта ће сада: Може дете своје дати дојиљи, или га предати у кућу за находе. Дојиља је скупа. За то она мора тражити коју од јевтинијих п, наравно, рђавих. Пре триестину година било је дојиља које су се примале што јевтиније да доје децу, само кад су знале да се могу заклонити од долазака матера које, због веће даљине, нису имале кад долазити да виде своје дете. За то су те дојиље примале по више деце. Дојиље ву биле суве, а сиромаси нису могли много ни тражити. Било је села где је тај рад, примати одојчад и морити их глађу и негледањем, био развијен у велике. Ако ли мајка да своје дете у кућу за находе, онда је она сама морала дојити га. Дете је чувано вас дан, али је доношено у подне мајци да га подоји. А је ли се свакад могло имати млека, кад се

-ради занат нездрав и у месту нездраву. Пре )

тридесет година ових је радионица било врло много. Шта су мука јадна дечица ту видела! Ту је бивало свашта. Власт се мешала и надгледала, па је ипак било зло. У Енглеској и у Шотској мешало се опијума у детињу храну само да деца не пиште. Било је дојиља које своју одојчад стегну у пелене па обесе о клин, да је у соби више места, а што она онамо трпе, њих се не тиче ништа. Одојче бледи, гуши се, п умире! Таке жене биле су добиле