Žena dvadesetoga veka

~ > — особито име међу својим другама: њих су звали: оне што граде амнђелке!...

Кад дете срећно прође и кроз то оштро време, и већ пође ножицом, његова мајка, која међу тим може да има друго одојче на · рукама, узима га; или бар она му одлази. Сви ови заводи за децу, који су данас тако чести, онда беху врло ретки. Или их није било, или су сва места у њима заузета. А мајка, не заборавите, мора да ради у радионици где се сада ради десет сата, пре тридесет година, радило се дванаест. Шта да се ради са малишом = Он има само две године. Понегде се деси старија сестрица од пет или шест година која га чува. И каква је то срећна и снажна чуварица! Или која суседа; алп нема суседе, нити има склоништа за дете од четири до шест година. И тако сте могли видети ту децу да лутају улицом каљава, дроњава, жудна да нађу што да глођу, м која више личе на животиње него на децу. Па баш п кад су за школу, она у школи остају по четири часа, пли највише пет кад је општина разборита. Мајка у радионици остаје дванаест, пет од дванаест остаје седам. Седам сата она, скитају и луњају се. Многе мајке, не хотећи их оставити на улици, затварале би их кроз тако дуго време у соби студеној и мрачној. Ја сам виђао деце која, овако затворена, беху