Žena dvadesetoga veka

КАКО МАТИ ВАСПИТАВА

"У Сенжану — Бревлеју, где сам ја растао, никад није било школе. У нашој парохији бејаше двоје деце што су одговарала, на служби. Њих су звали користи', и њима је попа хтео предавати латински, али му је било тешко научити друге оном што ни сам није знао; тек их је бар научио читати. Ја пак, докле нисам ушао у Колеж, у својој осмој или деветој години, нисам имао друге учитељке осем мајке своје. Ја сам толико миловао да читам, да ме је требало за рамена изгурати на поље, и тако ме натерати да се надишем чиста. ваздуха. Ја сам читао све романе који су се вукли по кући. Моја мајка није већ знала шта да чини, него их је ове побацала у ватру; али ту ја нисам ништа изгубио: све сам их знао на памет! Свакад ми је било жао што нисам био у школи. У школи бих ја научио много штошта, потребно, што никад не могах сазнати,

! Од Кора, где су певали. Превођ.