Žena dvadesetoga veka

> > со

рана, какве састанке са светом у школи која би била добро уређена, и добро управљана.

Међу услугама, које чини школа, једна је врло велика што она служи и као правило и као саветница за домаће васпитање. На тај начин она користи не само деци која у њу иду, него и оној која се васпитавају ван ње. Домаће је васпитање било непотпуније док није било других школа, као што су оне које ву подигла верска удружења и приватна индустија, без икаква слична плана, и без икака научнога проучавања и метода.

Врло је дакле потребно да држава сама отвара школе, да у њих призива по избор наставнике, да у својим саветима претресе наставне планове, и методе за предавање. Педагогија је наука која се може узети као практичка примена психологије и морала. Сви Философи од Платона и Аристотела њом су се бавили. Рабеле, Монтењ, Лок, педагози су као год и Русо п Кондиљак.

Ове што је истинито за васпитање мушкараца, подједнако је истинито и за васпитање девојака. Оне имају иста права као и мушкарци на благодети од државинога старања: то види сваки. А није мање извеспо да и држава има исти таки интерес да су оне добро васпитане ; и више интереса може бити, пошто