Žena dvadesetoga veka

ои сјени

241

верују ништа), или за срећу жена (о којима осе они не старају), него за сигурност мужевљу, што је њима главно. С њима нам је било лакше, јер оно учење које се још не може да. призна у овој својој опоритости слабо се може и да. брани.

Друга сметња била нам је тежа. Она, је долазила од свештенства које, и ако се одрекло жена, сматраше њих као своје наследство. Васпитање је њему увек било оно чиме хоће да влада. Пре Револуције готово само оно испуњаваше све колеже и све университете. Бивало је бојева међу конгрегацијама и световним свештеницима; али, осем медицине, сви професори, или готово ови, беху људи овештенога реда. Кад Бунапарта основа университет; он хоћаше да му буде католички и светован; и прва угодба да се ово добије, бејаше да. наставно особље буде католичко и световно.

Нећу рећи да је он нашао католика колико их је хтео. Он се задовољавао онима који су се звали политички католици, који не верују ништа или верују чешто врло мало, али који живе и беседе као и да верују. За световне пак који би хтели предавати било је са свим другојаче. То је сој који се не

може наћи и набавити у часу. Лаканал је

мислио да може створити професора кроз неколико месеца. Бунапарта се у том преварио

ЖЕПАХ ХХ ВЕКА 16