Žena dvadesetoga veka

245

цајем и успехом са службеном наставом. Ну њему беху остала деца женска, а то је довољно. Макар да је овде онде био по који световни пансионат, опет се може казати да је сва настава женске деце била под влашћу свештеничком. Свештенство држаше друштво помоћу жена, које стварају нарави.

Манастира је било свуда, а у свим манастирима било је школа, и уз многе од ових школа били су још и интернати (то јест, школе где ученице и бораве).

Борба је била жестока између овештеноства које је желело одржати ову драгоцену клијентелу, и университета, који је рад био отети му је. Свештенство је имало двојаку

добит у основној настави: прво, оно имађаше _ своје школе, а друго — имађаше школе комуналне, где год је општински одбор хтео да прими учитељицу, манастирску питомицу. Свак се борио својим оружјем: свештенство проповедањем, а Университет законом и управом. Университет је доказивао да ученице манастирске (конгреганпскињеј) немају подобности за учитељице; он је тражио степене и сведочанства. Конгреганискиње устукнуше пред испитима! Пријатељи университетски кликнуше од радости. Али, одговараху конгрегације, не бежимо ми од испита са свога незнања, него за то што је једној учитељици