Žena dvadesetoga veka

255

морали узимати људи за професоре; али од краја године 1888, жене су већ могле дати за Лицеје и Колеже наставно особље од седам стотина двадесет и три наставнице разнога реда. Одбијајући од тога броја сто четири учитељице цртања, гимнастике, женског рада, и певања, остаје шест стотина деветнаест женских које врше дужности професорске, директорске, и надзорничке. Једна школа у Севресу за спрему оваких наставница ради већ у најбољем јеку.

То нас је стало јаких сума: 1!1,666.666 динара државне потпоре !884; !0 милиона, исте године, колико износи деоница градова и департамената; 10,987.612 динара за 1885, и то је половина од Државе, а половина од градова ; +,400.000 динара за париске женске Лицеје. Све скупа износи некаких 37,054.278 динара. То је само почетак, јер ми не можемо викако остати на двадесет и седам Лицеја и двадесет и шест Колежа. Толике вароши већ наваљују или да траже по који Колеж, или свој Колеж да претворе у Лицеј.

Прва варош, која је стекла Лицеј за девојке, јесте Монпелијер ; друга је — Руан; Лион долази тек на пето место; Париз на шеснаесто, со Фенелоновим Лицејем. После тога Париз је основао друга два Лицеја: Лицеј Расинов и Лицеј Молијеров. Ова имена узета су