Žena dvadesetoga veka

“> сл с-

за Лицеје и за Колеже да се обележи ступањ нових школа. Оне, без разговора, припадају средњој настави. Речи имају свој утицај на судбину ствари. Ми назпвамо средњим школама за девојке Лицеје или Колеже; катедре у њима заузимају женске од којих је велики број стекао университетоке ступње, оне исте које имају пи људи, добијене пред истим судијама п после истоветних испита, као што ву: Башлијери, Лисанбије ез јебгег, и Лисансије 65 зсјепсез. Чак су створена два реда тих супленткиња: супленткиње у науци, и супленткиње у књижевности. Не знам да ли ће се створити и женски називи за ове нове степенарке, а врло лако и то може бити. Већ се говори: Докторица, реџетиторица. Може бити да ће се рећи и Башлијерица. Провизор и професор теже се могу преокренути на женски облик. Ја много не марим за ову сличност амена. Бар бих се чувао од њих у нарочитим стицајима. Та олична имена као да хоће да означе и истоветност наставе, а то је озбиљна неприлика. Још кад је Наполеон основао школу Сенденишку, он је дао право да учитељке могу носити орден почасне легије. Хајде и нека то буде са сребрним крстом, или са крстом златним који се носи на прсима; то није ружно, и чак пријатно дира. Али лента око врата, или велика лента преко рамена нешто је са

Ен

еј