Žena dvadesetoga veka

25Т

свим необично. Та је велика. лента смешна и кад је носе људи у грађанском оделу. Орден који о њој виси, по начелу, треба да пада на балчак од мача. Судије, и владике, које имају тај орден, не носе га преко рамена. А настојница Сенденишка га носи. И сиромах је орден одиста на чуду кад пада на сукњу, место балчака. Треба се увек чувати од онога што би се могло узети као сојтарија. Моја је прва, жеља, улазећи у који Лицеј за девојке, пошто се он већ зове Лицеј, да могу рећи да он никако не личи на Лицеј за мушкарце. Кад је основан онај Лицеј у Монпелијеру, који је био први, и који даје углед другима, онда се озбиљно претресало по новинама питање о униформи. Тада сам био у великом страху да се ученице не обуку у какво особито одело, а наставницама да не пропишу какве четвртасте капе!

Учење није подељено на осам година, поврх којих би још долазила по једна година за реторику, за философију, и за стручну математику: то је срећа. У тим школама има две деонице: деоница нижа од три године, и деоница виша која, траје две. Ја не рачунам онај течај од године дана за девојке које се спремају за учитељице, или за школу у Севресу. Угађало се да нижа деоница траје од дванаесте године до петнаесте, а деоница.

ЖЕНА ХХ ВЕКА 17