Žena dvadesetoga veka

268 ћ

Роаје-Колара, то јест, Тому Рејда п духовита предавања свога колеге Ларомигијера. Кузен пређе од Рејда Дувалду Стеварту и другим Шотландским Философима ; он је, кроз две године, пронашао школе немачке, нашао је Канта, Шелинга, и Јакобија. Нити је ко о том мислио, нити се о том старао онамо за Рајном. Кузен је предавао Немце као и што је предавао Шотланце, и он пронађе. тако гредом, да пре њих свих, ома и један Француз на име Декарто, и други Француз који се као грађанин броји у Немце, а именом се зове Лајбниц. Па онда далеко иза Декарта. пењући се чак на изворе грчкој и латинској цивилизацији, он нађе Платона, кога после никад није ни остављао. Он се сам називао еклектиком, зато што је тако пролазпо све школе једну иза друге. Ја мислим да се он у суштини враћао ка Декарту, као најмудријему, и да је марљиво читајући његове списе, црпао суштину својој малој књизи која се зове: Истина, Лепота, и Доброта, п која садржи сву Философију. Он је кроза ове школе пролазио својом незаситном радозналошћу , али је имао у Истини, Лепоти, п Доброти свој најсветији део. Он је у то веровао, 2 друго је све тек гледао и дивио му се. Он је оставио својој школи да се држи суштине тога, и да то шири као наук његов.

мита