Žena dvadesetoga veka

280

очинских. Оне су створене за путове утврђене, а не за рапаву самоћу.

Кад се мени говори о настави, ја увек тражим наставника, пошто мајка неће имати ни довољно знања, ни довољно чврстине. А кад је реч о моралу, ја се обраћам ка претежности оца и мајке. И ја то захтевам. Тражим припомоћ и од свих наставника и од свих наставница. Хоћу да настава цела целцата буде настава у моралу, да мајка о том мисли и ради дан и ноћ, да марљиво слуша шта, предају наставници те да их остави одмах, ако они у том погледу ударе странпутицом; нека она контролише њихова предавања, њихове најмање разговоре; нека не пусти никакву књигу у руке своје кћери докле је не прогледа и не припита. Наставници и наставнице треба такође да хватају сваку згодну прилику да даду добар упут, добру поуку. На часу, у одмору, у шетњи, они ће имати на уму да свуда и свагда препоручују врлину и част, а да жигошу порок. Нека се мудре изреке и на зидовима запишу. А нека се врло марљиво бира оно што ће се давати за читање. Ту ће бити као нека завера за борбу противу злих склоности (инстинката), и за развијање лепих својстава. Кад се с таком припремом дође до предавања из морала, онда ће он поздраво бити стари морал наших оцева. Чак

он

Ила