Žena dvadesetoga veka

286

сам био несрећан и у Лоријенту п у Вану само на два различна начина; али кад сам једном ја стекао своје синове. заклео сам се да их не шаљем на те муке. Двојицу их имам, п оба су били екстерни кроз девет година у Бунапартином Колежу, који ви зовете Лицеј Кондорсетов. Кроз девет година. ја сам два пута на дан, некад сам, а некад с њиховом мајком, њих одводпо у Колеж, пи шшао да их прихватим и доведем кући. Међу тим бејаше једно време њихов рад олабавио, те сам их морао дати у полупансион у једнога професора из Колежа, Г. Масимверта. Признајем да је врло тешко човеку оптерећеном пословима наћи времена да буде понављач (гереепг) својој деци, али за то ја сам им био наставник у моралу. Из далека сам с неким страховањем гледао како се приближава година у којој се предаје философија. Ми смо имали доброга професора, и то ми је била срећа; али да видите несреће: он се премести за време одмора. Вио сам у Риму са синовима кад добих писмо од Министра који ми јави за ту промену. То ми је био пријатељ, али сам ја срдит био на њега дуго време за тај поступак. Марљиво пазећи, знао сам све што с њима бива на часовима. А да су били интерни, п тим стављени ван мога домашаја, ја се не бих могао утешити.

Уни