Žena dvadesetoga veka

285

рећи својим лепим озбиљним гласом: Вепефсатиз Ротито! Сто педесет гласова на то му одговоре : Пео дтаназ! Сад смо се облачили па славили доле, и најпре се молило Богу и то врло дуго. За тим је долазило кратко проучавање да би се могла чути размишљања, Оца Бујина. Иза тога смо ишли два и два у Колеж, који није био далеко. У Колежу се прво одстојала служба, заједно са ок отернима. (То је било за Реставрације. Тада се служба, служила сваки данј.

Имали смо многе дане за одмор, осем четвртка и недеље; а ишли смо на службу и у нашој оделитој капели: вечерње сваке недеље, литије и друге велике богомоље. Вечерња сваки дан за време месеца маја, који се звао Маријин месец. Живот је за цело био мање монотон него у Лоријенту, и дисциплина мекша. Ваљало се чувати и од свога најбољега друга, јер је био ред све казати старијему што сазна друг о другу. Било је две пензије или хране: они који су имали прву пензију, добијали су једно јело више, што им је служено на истом столу с другима. То се, веле, чинило да се сиромаси привикну на „смиреније“ и понизност !

Ја, сам, дакле, видео пансионате у два 06лика. И ја не рачунам у срећне дане оне своје године које сам провео у тим тамницама. Ја